3.jpg

Балансирање оброка и исхрана оваца у лактацији

Лактација оваца обично траје око четри месеца, а код млечних раса и до шест месеци, при томе максимална продукција млека се достиже веома брзо 2-3 недеље после јагњења. Овчије млеко се по хемијском саставу значајно разликује од крављег млека што истовремено значи да за производњу 1 кг млека оваца треба обезбедити око 0,7 х.ј. енергије, 100-110г сварљивих протеина, 2,3г P и 3,6 г Ca. Овце у односу на своју телесну масу, дају велику количину млека. На могућност испољавања млечности оваца посебан утицај има исхрана.

Потребе ојагњених оваца знатно су веће од потреба бременитих оваца. Ове потребе нарочито су повећане у енергији и протеинима. Исхрана оваца у овој фази производног циклуса треба да обезбеди довољне количине хранљивих материја за синтезу млека, пораст вуне и оптималну кондицију грла, што ће омогућити правовремену оплодњу. Задатак исхране оваца непосредно по јагњењу, састоји се у постепеном привикавању на конзумирање повећаних количина хране, која треба да покрије потребе у хранљивим материјама и спречи прекомерно трошење раније створених резерви. Сматра се да се при доброј исхрани равнотежа између потреба и количина унетих хранљивих материја путем хране постиже у шестој недељи по јагњењу. Младе овце које у исто време и расту део хранљивих материја треба да обезбеде и за пораст. Ово су све разлози да се исхрана оваца у лактацији у првих 1-2 месеца организује по вољи.

Посебну пажњу треба обратити исхрани оваца у време самог јагњења и 2-3 дана после јагњења. Ово нарочито из разлога да се погрешном исхраном не изазову упале вимена и едеми. Неколико сати по јагњењу овцама се даје мала количина доброг ливадског или луцеркиног сена, и оно представља једину храну током првих 24 сата. Као напој ојагњеној овци добро је дати густе каше од пшеничних мекиња. Количина сена и концентроване хране постепено се повећава са повећањем могућности конзумирања хране до 7. или 8. недеље када долази до равнотеже потреба и унетих количина хранљивих материја.

Исхрана ојагњених оваца мора бити у складу са њиховим потребама. При састављању оваквих оброка за исхрану оваца, треба се имати на уму  да  је промет материја у оваца које луче млеко 25-40% већи него код засушених оваца.

 

 Овце постижу максималну производњу млека после треће или четврте недеље после јагњења. У другом периоду лактације, тј. после 3. месеца, када су овце претежно на испаши због богатства зелене масе у протеинима, концетратни део оброка треба да има 10 % сирових протеина, односно као концетрат може да се користи зрневље житарица, јечам, овас, кукуруз. Како у другом делу лактације опада млечност, треба постепено смањити и количину концетрата.

Током првих 5-6 недеља овце производе 0,8-1,5 кг млека на дан, а од 8-10. недеље количина млека опада, док у њему расте количина суве материје и масти. Овчије млеко је просечно следећег састава: 18 % суве материје, 6,8 % масти, 5,7 % протеина, 5 % шећера и 0,95 % пепела.

Потребе у храни за овце у првих 3 месеца лактације просечне масе 65-70кг:

Храниво

Овце са једним јагњетом

Овце са два јагњета

лето

зима

лето

зима

Паша,кг 6,5

-

7,5

-

Сено,кг

-

1,3

-

1,3

Силажа,кг

-

3,5(или 1,2кг сена)

-

3,5(или 1,2кг сена)

Концентрат,г

400

400

1000

1000

Сточна со,г

15

15

20

20

 Квалитетна паша је најпотпунији и најекономичнији извор хранљивих материја и енергије за овце у лактацији. Ово је основни разлог због чега треба пашу користити што дуже за исхрану оваца дојара. Основу за правилно балансирање оброка и економично коришћење хране чине нормативи за исхрану које треба претворити у практичне оброке.

  

При зимском јагњењу оброци ојагњених оваца треба да садрже сено доброг квалитета (1кг), силажу (3,5-4кг), концентрована хранива (300г/једно јагње и 450-500/два јагњета), со (брикет-по вољи) и по могућности сочна коренасто-кртоласта хранива (2кг) и минералне мат. 15г. Као добра допуна оброку ојагњених оваца може послужити концентрована смеша састављена од 19% зрна овса, 15% сунцокретове сачме, 3% сладних клица, 30% пшеничних мекиња, 31% сточног брашна и 2% минералних материја. У оброку оваца у лактацији може бити нешто већи ниво сирове целулозе у сувој материји.

 Оброци за приплодне овце у првих 6-8 недеља лактације (Јовановић Р. 1996):

Оброк број

Сено, кг

Кукурузна силажа,кг

Сенажа,кг

Кукурузов.,кг

Зрно кукуруза,кг

Сунцокр.

сачма,кг

Лактација (првих 6-8 недеља – једно јагње)

1

1,8

0,9

2

4,0

0,5

0,40

3

0,5

3,2

0,5

0,30

4

3,5

0,9

Лактација (првих 6-8 недеља – два јагњета)

1

2,3

0,9

2

4,5

0,5

0,50

3

3,5

1,0

0,10

4

3,5

1,0

0,10

 Састав смеша концентрата за исхрану оваца у лактацији, % (Крајиновић М. 1992.):

Храниво

Оброци

1

2

3

4

Кукурузна прекрупа

37,2

31,0

39,0

60,9

Јечмена прекрупа

8

8

0

-

Пшеничне мекиње

11

13

14

14

Сунцокретова сачма

4

11

10

13

Суви репини резанци

34

28

17

10

Дехидрирана луцерка

3

7

9

-

Уреа

0,8

-

-

0,1

Сточна со

1

1

1

1

Минерално-витамински додаци

1

1

1

1

Високопроизводне овце имају велике потребе за енергијом, али нису у стању да поједу количину хране која би спречила губитак телесне масе. Пошто овце депонују маст током других делова производног циклуса, та маст се користи као извор енергије за синтезу млека. Важно је напоменути да се телесна маст може користити као извор енергије само ако су овце снабдевене довољним количинама амино-киселина. Па је због тога неопходно да овце добијају довољно протеина и то у адекватном облику.

Овце за време лактације у зимском периоду морају да се хране равномерно без великих и наглих промена. Један оброк се даје у два до три наврата у мањим количинама (ујутру, у подне и увече). Силажу и коренасто-кртоласта хранива треба давати пре појења, а концетрат после појења оваца. Слама се полаже навече да би овце, по вољи јеле преко ноћи. Овцама се ставља со у специјалне корпе или се користе специјални блокови соли које оне могу да лижу по вољи.