2.jpg

Јесења садња брокола

Брокола даје најбоље резултате на плодним земљиштима са високим садржајем органске материје која се по структури сврставају у средње тешка. У плодореду долази на прво место, а за производњу јесење броколе најбољи предусев су стрна жита.

Гајење броколе код нишких повртара је заступљено у малој мери. Разлог гајења на малим површинама је пре свега слаба навика потрошача за коришћењем брокола у свакодневној исхрани. Ипак, појавом већег броја пиљарица у различитим деловима града и брокола налази своје место на рафовима продаваца.

Од осталих купусњача разликује се по томе што захтева ниже температуре, али је истовремено осетљива на ниске температуре и јак мраз.

Њену производњу је најбоље организовати у рано пролећном, јесењем и зимском периоду, јер најбоље успева на температурама између 15 и 18°Ц а оптимална температура је 13°Ц. Да би брокола формирала део који се користи у исхрани – ружу, мора проћи период изложености ниским температурама нижим од 10°Ц. Међутим, услед дуготрајног (20 и више дана) утицаја ниских температура долази до физиолошког поремећаја – пупољчења, односно мање цветне руже се формирају прерано а долази и до формирања бочних изанака. До ове појаве долази и уколико су неразвијене биљке изложене воденом стресу након расађивања. Са друге стране, изложеност високим температурама доводи до формирања ситних, растреситих цвасти које се брзо отварају.

Још један физиолошки поремећај који се јавља код броколе манифестује се кроз шупљикавост стабла и резултат је недостатка микроелемента бора, те је због наведеног, пре производње на одређеној парцели пожељно урадити хемијску анализу земљишта, и у складу са резултатима извршити одговарајући третман ђубрења.

Размак приликом садње треба да је 60-80цм између редова и 40-60цм у реду. Недељу дана после расађивања потребно је попунити празна места.