3.jpg

Еко-виноградарство

У последње време јача свест о очувању животне средине, што је приметно и у области прехрамбене индустрије, а нарочито у сегменту винарства и виноградарства. Овај тренд манифестује се у понашању и потрошача и произвођача, па тако све чешће сусрећемо винске етикете са ознакама “био” и “органско”, која су при том и све популарнија.

Полако постајемо свесни све штете коју смо планети нанели загађењем, глобалним загревањем, смањењем залиха пијаћих вода, контаминацијом земљишта, загађењем ваздуха, а посебно постајемо свесни чињенице колико је опасан ефекат загађења природе на нас саме. Смањењем “карбонског отиска” и генерално смањењем отпада, почевши од сваке особе понаособ, умногоме ћемо помоћи очувању животног окружења. У том контексту врло је важна чињеница да се свакодневно повећава свест о нездравој исхрани и о њеним могућим последицама. Због тога већина свесних потрошача настоји да личним деловањем допринесе очувању животне средине, а да правилном и прилагођеном исхраном поведе рачуна о сопственом здрављу.

Lutte Raisonnée – рационална превенција

Француска пракса која подразумева рационалан прилаз прецизно дефинисаним процедурама у ефективном узгоју винове лозе, али са минималним утицајем на средину. Дакле, уместо традиционалног третирања одређеним препаратом у одређено доба године, што се често ради “на слепо”, “рационалан” виноградар ће предузети додатне мере да прецизно одреди шта је тачно лози потребно у датом тренутку у циљу превенције од патогена, односно, у циљу заштите. Уколико се определе за овакав систем рада, виноградари су дужни да пријаве сваку интервенцију у винограду, коришћено средство, концентрацију, време третмана … Рационална превенција не спада у “органске” или “био” процедуре, с обзиром на то да виноградари и даље користе комерцијално доступна хемијска заштитна средства. За сада не постоји посебна организација која сертификује на овај начин произведено грожђе, нити вино произведено од овог грожђа садржи обавезно мању количину остатака хемикалија у односу на вино од грожђа које је штићено на традиционалан начин.

Међутим, овај вид, не само заштите, већ комплетног вођења винограда, умногоме повећава одговорност виноградара у погледу заштите животне средине и веома често је само први корак у преласку на комплетно органску производњу.

Органска производња

Овај приступ искључује употребу хемијских средстава за заштиту винограда, као и вештачких ђубрива. Не ограничава енолошку слободу у винарији и употребу различитих, доступних енолошких средстава и препарата, поготово употребу сумпора, која је у већини случајева неизбежна. Заправо, у одређеним ситуацијама и у веома малим концентрацијама, за циљану борбу против одређених болести у винограду се могу користити и супстанце као што су сумпор и бакар. У свету данас постоји више организација које сертификују вина произведена од “органског грожђа”, а позитиван тренд последњих десет година огледа се у великом броју произвођача који са традиционалне прелазе на органску производњу.

Филозофија на којој је заснована органска производња подразумева природне третмане лозе и борбу против патогена, а корак даље представља настала потреба за дефинисањем “органског винарства”. За многе искусне произвођаче који на прави начин разумеју виноградарску традицију, прелазак на органску производњу значио је и могућност да се идентитет вина изгради кроз повезивање ароматског профила са поднебљем из којег вино долази.

Произвођачи који се органском производњом баве дужи низ година често истичу да окретање органском винарству представља условно корак уназад, односно повратак традиционалном узгоју грожђа пре појаве разних заштитних средстава, али уз коришћење свих доступних агротехничких мера и сазнања XXI века.

Циљ оваквог приступа јесте да се будућим генерацијама остави здрава и незагађена планета, а да се директним конзументима кроз резултујућа вина представе све карактеристике одређеног терена, односно поднебља.

Тачно је да је органско виноградарство много захтевније и напорније од традиционалног, јер је лози потребно више пажње и правовремена интервенција, али ефекат је заиста вишеструк, тако да се може очекивати све већа заинтересованост произвођача за овај начин производње.

Биодинамичка производња

Чини корак даље – употреба хемикалија у производњи строго је забрањена, како у винограду, тако и у производњи вина и заснована је на идеји да екосистем винограда и целог газдинства треба да остане у идеалној равнотежи.

Утемељивачем идеје формалне биодинамичке праксе сматра се Аустријанац Рудолф Стаинер, који је двадесетих година XX века заступао тезу да идеалан баланс екосистема представља природну заштиту од било каквих болести гајених биљака, потенцирајући природан одбрамбени механизам биљака све док се не постигне баланс, када ниједан инсект, трава, гајена биљка, животиња, вектор болести или бактерије не могу повећати активност, а да их природни предатор не спречи у томе. Дакле, циљ је постићи и одржавати баланс екосистема, активирајући земљиште природним ђубривима, на пример прегорелим стајским.

У биодинамичкој производњи прати се и утицај небеских тела на животни циклус биљака. С обзиром на то да се верује да Месец има значајну улогу на промену енергије и живот на Земљи, придаје му се велики значај за утицај на годишњи циклус лозе.

Биодинамичка производња заснована је на веровању да природа нуди ремедијацију за сваки настали проблем, односно промену у равнотежи екосистема. Поштујући ову идеју, виноградари се не боре против болести винове лозе, већ раде на спречавању њихове појаве одржавајући екосистем у равнотежи, што подразумева перманентно присуство у винограду и реакцију и на најмањи знак на лози. Праћење се мора одвијати на дневној основи, при чему пажња не остаје само на лози, већ се промене прате и на осталим околним биљкама. Тако, на пример, изненадна појава одређених биљака на међуредним површинама може представљати дефицит неког од микроелемената. Уколико виноградар настоји да разуме природу, временом ће постати способан да класичан третман замени превенцијом, рецимо биљном инфузијом која се углавном користи да активира земљиште.

Сертификација

Немачки и аустријски виноградари и винари, као пионири биодинамичке праксе, оформили су посебну организацију – Ековин, која уједињује органске и биодинамичке произвођаче. Њени чланови сертификовани су за органску или биодинамичку производњу грожђа и вина официјелном “био етикетом”, као што је Деметер (интернационално препознатљив сертификат за биодинамичку пољопривредну производњу у многим земљама, и за различите производе). Остале сертификат-етикете у Немачкој су Биоланд, Натурланд, Био Креис… У Француској, већина производача који спроводе биодинамицку праксу сертификована је етикетом Биодивин, а многи се могу познати и по ознаци Деметер.

У САД биодинамички производачи препознају се по етикети Деметер Биодyнамиц, а претпоставља се да це већина европских органских и биодинамичких производа носити официјелну етикету Европске уније која сертификује органску или биодинамичку производњу. У нашем региону озбиљније кораке у одрживом виноградарству и биодинамичкој производњи правовремено су начинили произвођачи из Словеније, али радује повећање интересовања и у околним државама. Извесно је да ће “еко вина” употпунити богату понуду здраве хране и традиционалних производа, те свакако заслужују већу пажњу финалних потрошача, али и нових производача.

 Петковић Иван инж. пољ.