2.jpg

Загађење земљишта у виноградима бакром

Бакар је означен као „тврдоглав“ метал који се дуготрајно задржава у површинском слоју земљишта (0-15 цм) са великим афинитетом везивања за органску материју и тако једном унет има могућност акумулације веома дуги низ година. Површине које су биле под виноградима у далекој прошлости (пре више и од 50 година) а данас се користе као баште, њиве и пашњаци и даље имају значајно повишен садржај бакра у односу на релевантну контролу.

У циљу добијања високог и стабилног приноса грожђа, опште је познато да је произвођачима, поред примене осталих мера агротехнике, најважнији задатак превенција болести винове лозе. Од 1885. године у виноградима Француске препарат Бордовска чорба (Ca(OH)2 + CuSO4) има традиционалну примену као заштитно средство против проузорковача пламењаче (Plasmopara viticola) једном од најопаснијих патогена винове лозе. Касније па све до данас, већ више од једног века, фунгициди на бази бакра (најчешће у облику бакар-оксихлорида CuCl2 3Cu(ОH)2 а затим и у облику CuО и Cu(ОH)2), се користе у виноградима широм света као и на плантажама кафе, хмеља, воћњацима и у повртарству.

Бројна актуелна истраживања показују да интензивна и дуготрајна примена ових препарата има негативни ефекат на животну средину јер доводи до загађења земљишта акумулацијом бакра до токсичних концентрација. Висока концентрација бакра у земљишту има негативно дејство на земљишни живи свет и тиме може довести до фитотоксичности (смањење приноса и негативан утицај на квалитет вина). Истраживања садржаја бакра у земљиштима виноградима широм света указују на веома озбиљан ризик коришћења бакарних препарата који су се до сада парадоксално сматрали безбедним у односу на остале пестициде.

Развијене земље Европе на површинама под дугогодишњим засадима винограда имају озбиљне проблеме због високе акумулације бакра. У јужној Француској је због овог проблема 1/3 површина винограда (око 150.000 ха) замењена другим производним културама и пашњацима. Такође у области Галиција у Шпанији постоји национални пројекат где се на простору бивших винограда заснивају шуме, а шумска подручја претварају у нове винограде. Најновија истраживања усмерена су у правцу развијања различитих техника ремедијације земљишта оптрећеног овим металом.

Из наведених разлога у Европској Унији је ограничена количина примене бакарних фунгицида у органској производњи са 8 кг/ха Cu годишње на 6 кг/ха почев од 2002. године (ЕЦ директивом Но. 473/2002) што је остало садржано и у важећој директиви из 2008. (ЕЦ директива Но. 889/2008). Према домаћем правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама за њихово испитивање (Службени гласник Републике Србије број 23/1994), максимално дозвољене концентрација бакра износи 100 мг/кг, међутим према литературним наводима, све детектоване концентрације изнад 60 мг/кг Cu захтевају процену ризика и мониторинг земљишта.

Према вишегодишњим истраживањима Института за ратрство и повртарство – Лабораторије за земљиште и агроекологију, овај проблем није заобишао ни винограде у Војводини. У већини анализираних винограда садржај бакра се налази изнад зоне ризика од 60 мг/кг, међутим још увек ове количине нису драстично високе до те мере да захтевају ремедијацију земљишта и измештања винограда. Најчешће су препоручене мере мониторинга земљишта и примена других пестицида који нису на бази бакра.

Највеће концентрације су пронађене управо у малим виноградима тзв. окућницама и баштама, где се често бакарни препарати примењују у већој дози од препоручене, односно садржај једне прскалице се утроши на много мањој површини од предвиђене. Садржај бакра је такође већи у старијим виноградима услед његове акумулације, међутим велике разлике између појединих винограда указују да је управо начин газдовања пресудан у погледу добијених резултата.

Из свих наведених разлога, веома је корисно да произвођачи поред анализе земљишта на параметаре плодности, ураде и анализу садржаја бакара у својим виноградима (па и воћњацима уколико често користе пестициде на бази бакра за заштиту), да би правовремено добили праву информацију о евентуалним мерама превенције које требе да предузму.

инг. Петковић Иван