1.jpg

Паљење или заоравање жетвених остатака

Arhivska fotografija

Сваке   године смо  суочени са великим бројем пољских пожара изазваних паљењем жетвених остатака на парцели. Код нас се углавном жетевени остаци користе као сточна храна , као простирка у сточарству а  вишак се пали на њиву или заорава . Спаљивањем жетвених остататка сматра се лошом праксом и по закону је забрањено (Закон о пољопривредном земљишту Члан 28, став 2). Лоша пракса јер је велики губитак органске материје и азота а самим тим уништавају се и корисни микроорганизми који су главни у преради и кружењу материје у природи. Заоравање  жетвених остатака има низ предности и то заорани  биљни остаци  укључују се у процес  кружења органске материје у земљишту, тиме се повећава микробиолошка активност земљишта, структура и водно ваздушне и топлотне особине земљишта. Да би се жетвени остаци што квалитетније заорали потребно је да буду што ситније исецкани и што равномерније распоређени по површини земљишта.  После бербе кукуруза основни проблем је огромна маса и то се решава на следећи начин прво се тарупом уситни а онда се заоравају плуговима који на плужној дасци имају посебне додатке који олакшавају заоравање. Дубина заоравања зависи од количине органске масе која се заорава и креће се код сламе до 20 сантиметара, а за заоравање кукурозовине због веће масе најчешће од 25-30 сантиметара. Површина пооране њиве треба да буде без већих количина жетвених остатака, како би била погодна за предсетвену припрему и сетву. Заорана органска материја мора бити што равномерније распоређена и измешана са земљиштем по целој дубини орања. Заоравање биљних остатака на принос утиче позитивно и свременом се повећава а то је доказано кроз  праксу и дугогодишње огледе .