7. јула 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Карактеристика  ових болести је да се могу уочити у пролеће.

ПАРАТИФУС

Узрочник обољења је  Salmonella  paratyphi  alvei. Обољење је   акутног тока и узроковано је са деловањем неспецифичних фактора.

Размножавање и ширење унутар друштава: пчеле се инфицирају  зараженом храном и водом. Узрочник може да се нађе  у  органима  за  варење  здравих пчела  као  сапрофит  али  до  појаве  болести долази дејством неспецифичних фактора, као што су лоши временски услови у току   презимљавања, недостатак воде, слабе  заједнице  итд. Инфекцију из кошнице у кошницу могу да преносе  бумбари, заражене пчеле или пчелар који манипулише оболелом заједницом. Болест  се  јавља од априла до септембра, али најчешће у рано пролеће.

Симптоми  болести:  оболеле пчеле  прво слабе и губе  способност за лет, скупљају се око лета и на полетаљци где могу да се уоче мрље од течног измета светло-смеђе боје. Абдомен  болесних  пчела  је  надувен,  а  из  њега  се  благим притиском лако истискује течан садржај, одакле могу да се изолују узрочници. Болест може да траје један или више дана  (10  до  15), а у случају побољшања временских услова и уз примену хигијенских мера болест престаје.

Дијагноза  и  терапија:  дијагноза  се  поставља  изоловањем узрочника из хемолимфе  или  дигестивног  тракта  живихболесних  пчела,  микроскопирањем, биохемијским и серолошким анализама. Болест може да прође спонтано са побољшањем временских услова и уз бољу  исхрану.  Од  апитехничких  мера  сав  прибор  треба  дезинфиковати,  запрљане рамове са саћем треба уклонити, а пчеле пренети у нове или дезинфиковане кошнице. Превентивне   мере   подразумевају  уништавање  инсеката  и  других  штеточина  у пчелињаку  који  могу  да  пренесу  узрочника,  спречавање  грабежи,  квалитетну исхрану  (уклонити  мед  лошег  квалитета  и  дати  шећерни  сируп  уколико  је  потребно прихрањивање), хигијену напајалишта и редовну дезинфекцију прибора.

ДИЗЕНТЕРИЈА

Узрок настанка  дизентерије су  искључиво  деловање  неспецифичних егзогених  и  ендогених  фактора.У питању је накупљање велике количине течног садржаја у цреву и немогућност пчела да избаце тај садржај изван кошнице, тако да су саће и улаз у кошницу прекривени изметом. Ово  стање  се  јавља  у  току  зиме  и може бити праћено знатним угинућем тзв. зимских пчела. На настанак дизентерије утичу бројни неповољни фактори, првенствено они који  спречавају  пчеле  да  изађу  на  прочистни  лет.  Такође,  утицај   имају   и   појачано узимање неквалитетне хране са пуно полена и високим садржајем влаге у кошници.  

Размножавање и ширење унутар друштава: Дизентерија није заразно обољење.  Код  оболеле  заједнице,  свуда  по  унутрашњости кошнице примећује се измет крактеристичног мириса, који подсећа на мирис брашна или мачијег измета. Свеж измет је течан и пчеле умазане њим не могу да лете, пужу и веома су осетљиве на хладноћу, па убрзо угину. Ћелије саћа подсећају на труло легло. Могу се наћи мртве пчеле унутар кошнице. Абдомен болесних пчела је јако надувен и благим притиском на њега лако се истискује садржај црева, тако да је хитинска опна између абдоминалних сегмената провиднија него што је нормално.

Симптоми болести: Код пчела долази до поремећаја варења и задржавања несварених честица хране, које повећавају осмотски притисак и задржавају воду у ампули  ректума  (завршни  део  задњег  црева),  где  је  повољна  средина  за размножавање квасаца, који су унети храном још пре  зазимљења.  До  дизентерије  може да дође и услед присуства извесних токсина из хране који ремете нормални метаболички биланс воде код пчела. Те материје могу да потичу из меда, воћних сокова, нерафинисаних шећера итд. До појаве болести може да дође и услед грешака у апитехници када пчелар превише сузи лето и тако онемогући нормално проветравање кошнице, па се влага задржава унутар ње.

Дијагноза  и  терапија: Дијагноза  се  поставља  на  основу  анамнезе,  епизоотиолошких података, клиничке слике, патоанатомских промена и лабараторијске дијагностике (бак. претраге).  За  постављање  дијагнозе  значајно је  време  појављивања,  тако да  се искључује  тзв.  летња  дизентерија,  која  може  да  настане  за  време  кишних  дана у току  лета.  Лабораторијским  прегледом  искључују  се  ноземоза,   паратифус,   амебијаза. Уколико се болест јави у току зиме, пчеле (гнездо) треба утоплити, а храну заменити  шећерно-медним   тестом (евентуално  квалитетним  медом).  Лешеве угинулих пчела треба уклонити и спалити. Рамове и зидове кошнице треба механички очистити и опрати топлом водом. Медикаментозна терапија се не примењује. Превентивне  мере  се  односе  на  припрему  друштва  за  презимљавање, односно  треба  зазимити здрава и јака друштва, при чему треба водити рачуна да то буде благовремено и да матица није сувише стара. У кошници треба оставити довољно квалитетне хране (12 до 15 кг). Пчеле не могу да користе велике кристале меда, па им  за  зиму  не  треба  остављати  врсте  меда  које  су  склоне  брзој  кристализацији. 

Такође, у току зиме не треба без потребе узнемиравати друштво, али треба редовно

проверавати активност заједнице у повољним временским условима. Важно је да је кошница смештена на сувом, осунчаном и оцедитом терену и да не прокишњава.

МАЈСКА БОЛЕСТ

Мајска  болест  је  болест  метаболизма  младих  пчела,  коју  карактерише опстипација (затвор) црева.

Узрочник обољења се уз  неспецифичне факторе   повезује   са бактеријијом Spiroplasma apis која   се   среће  у  хемолимфи  пчела,   а   која углавном потичу са површине цветова. Распрострањеност је   скоро   у   целом   свету.  Мајска болест се јавља претежно у мају, по чему је и добила назив, а представља опстипацију (затвор) и угинуће младих пчела које негују легло. На настанак болести утиче  осим бактерија мноштво неспецифичних фактора, најчешће везаних за исхрану.

Размножавање  и  ширење  унутар  друштава: болест   се   јавља   код   пчела старих 6 до 13 дана. У току маја у кошници има највише легла  и  потребне  су  велике  количине  хранљивих  материја  и  воде  за  производњу  млеча.   Док   је   потрошња тих  материја  уједначена и  количина  воде  довољна,  здравствено  стање  младих пчела није поремећено.  У супротном, садржај црева постаје тврд и густ. 

Симптоми болести: болест се нагло појављује и то само код младих пчела и има  акутан  ток.  Оболеле  пчеле у  великом  броју  (стотине  и  хиљаде)  напуштају кошницу и пред њом угињавају уз грчевите покрете.  За  кратко  време  може да  угине  велики  број  пчела.Мртве  пчеле се  налазе  на  полетаљци  и  испред  кошнице. Садржај дигестивног  тракта  има  тврду  конзистенцију  и  тамно  смеђу боју.

Дијагноза  и  терапија: Дијагноза  се  поставља  на  основу  анамнезе  (мај  месец), клиничке слике (угинућемладих пчела) и  патоанатомских  промена  (сув  и  тврд измет). Болест треба разликовати од  ноземозе и тровања. Превентивно  и  у  случају појаве  болести  препоручује се  давање  топлог воденог раствора меда или шећера (1:1  или  1:2),  уз  додатак  кухињске  соли  (1  грам  на 1 литар раствора) у току неколико дана.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ