Фебруар и март месец је период када се креће са производњом расада у повртарској производњи и тада је  потребно обратити пажњу на болести које се могу јавити  на младим биљкама у расаду.

У фебруару месецу почиње сетва повртарских култура у „леје“, односно сетва паприке, парадајза, купуса, келерабе и других и врши се пикирање паприке и парадајз, које су посејане јануара месеца.

Расад и младе биљке су најосетљивијe, тако да је квалитетан и здрав расад за даљу повртарску производњу најважнији. Управо из тог разлога, потребно је обратити пажњу на болести које се могу јавити у расаду. Грешке које настану у производњи расада касније не могу бити исправљене технолошким поступцима. Проблеми који се најчешће јављају у производњи расада су полегање расада (Pythium sp.) и бактеријска пегавост листа.

Најчешћи узроци појаве ових обољења су грешке у режиму наводњавања и проветравања објекта као и коришћење неадекватног супстрата и семена. Да би смањили вероватноћу појаве ових обољења треба се придржавати следећег:

• Квалитетно семе/уколико се користи семе које није дезинфиковано, потребно je семе припремити за сетву и дезинфиковати га. Припрема семена има низ добрих разлога, подстиче клијање, бољи је квалитетет семена, повећава се отпорност младе биљке;
• Квалитетан супстрат/најбоље је користити квалитетни куповни супстрат.  На квалитет супстрата дирекно утичу pH вредност (5,5 до 6,5), структура и састав, водно-ваздушне особине као и и састав и количина хранива;
• Адекватно заливање расада/када се заврши фаза ницања биљака, заливање вршити искључиво у јутарњим сатима;
• Адекватно проветравање објекта са расадом/ проветравати објекат што чешће и настојати да температура буде до 25°С током дана (када год је то могуће), а релативна влажност ваздуха не већа од 75%.

Ако је већ дошло до појаве обољења, против полегања расада ефикасна су средства на бази пропамокарб-хидрохлорида (примена искључиво заливањем), а против бактеријске пегавости препарати на бази бакра (примена преко листа).

Ненад Стојиљковић