31. октобра 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Дивљи сирак или  Sorghum halepense, у народу познат и као коштан или метла је вишегодишња коровска биљка, пореклом из Мале Азије, а данас је потпуно одомаћена и код нас. Припада вегетацији која се развија на стаништима под снажним утицајем човека, као антропогени коров.

Дивљи сирак се размножава семеном и вегетативним путем из ризома. Семе се образује у метлицама, сазрева неравномерно што доводи до дуготрајног осипања и дужег и јачег размножавања ове коровске биљке. Метлица садржи око 300 семенки, а у зависности од броја метлица једна биљка  продукује од 8.000 дод 12.000 семенки годишње. Најбоља клијавост семенки овог корова је у првој години, а семе може мировати у земљишту и до 20 година. Са одговарајућом температуром земљишта, семе дивљег сирка се активира. Вегетативно се размножава помоћу ризома, резницама дужине 5-6 см са најмање три пупољка, када коров има и најбољи потенцијал за ожиљавање.

Ова коровска биљка наноси штете у кукрузу  и смањују принос и до 20%.

Уништава се превентивним  и директним мерама. Превентивне мере су чишћење семена гајеног биља коришћењем тријера, правилно неговање стајњака (излагање стајњака температурама на 60-70 степени у трајању 5 дана). Поред ових мера, у превентивне мере спада и третирање дивљг сирка тоталним хербицидима на непољопривредним површинама. Директне мере за сузбијање ове коровске биљке је дубоко орање (25-30 см), изоравање дрљачом или сетвоспремачем  и након тога прикупљање, изношење и спаљивање ризома.  Прво и основно је сузбијање дивљег сирка на стрништима. Идеално време је средина августа, када дивљи сирак има пораст 20 до 30 цм. Идеално решење је Глифомарк или Глифохем у дози од 6,0 до 8,0 л/ха.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ