3. августа 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Слика 1. "Анализа земљишта"

АНАЛИЗА ЗЕМЉИШТА

Потрошња храњивих супстанци у засадима дрвенастих воћакау роду зависи од многих чинилаца а пре свега од врсте, сорте и подлоге, густине засада,висине приноса, старости воћњака и др.

За нормалан живот воћака неопходно је 16 биогених елемената. То су:  угљеник(C), кисеоник(O), водоник(H), азот(N), фосфор(P), сумпор (S), калијум (K), калцијум(Ca), магнезијум (Mg), гвожђе (Fe), бор (B), цинк (Zn), манган (Mn), молидбен (Mo), бакар (Cu) и кобалт (Co). Пре уношења додатних количина ових елемената, анализом треба установити њихово присуство у земљишту .

Уношење већих количина од оних које су биљкама заправо потребне непотребно повећава трошкове производње, а може довести и до опадања квалитета плода, појаве токсичности и недостатака неких других елемената.

Калцијум-карбонат Овај састојак земљишта има значајну улогу код примене органских и минералних ђубрива. Он утиче на дејство унетих ђубрива, и директно и индиректно, јер својим присуством утиче и на промену пХ-вредности. Његово присуство у земљишту има посебан значај упримени фосфорних ђубрива и неких микро елемената. Он често ограничава производњу, изазивајући недостатак неких неопходних микроелемената (гвожда, цинка и др.). Такође вишак калцијум-карбоната штетно делује на приступачност калијума воћкама јер смањује његову активност у земљишту.  Према садржају калцијум-карбоната, земљишта се групишу у четири групе: бескарбонатно (0%), слабо карбонатно (0-5%), средње карбонатно (5-10%) и јако карбонатно (>10%). За воћарску производњу погоднија су земљишта са што мањим садржајем калцијум-карбоната.

Реакција земљишта има великог значаја за препоруке примене ђубрива. Она утиче и на избор ђубрива, њихове дозе и др. Слаба плодност киселих земљишта узрокована је, пре свега, високим садржајем H, Al, Fe i Mn јона и недостатком или смањеном приступачношћу Ca, Mg, P и неких микроелемената у адсорптивном комплексу земљишта. На основу pH вредности, земљишта су по дељена у пет група: I алкална >7,20 pH , II неутрална  6,51-7,20, III слабо кисела 5 , 5 1 -6,50, IV кисела 4,51 -5,50 i V јако кисела <4,50. Оптималне pH вредности за успевање појединих воћних врста су: јабучасто 5,2-7,7, коштичаво 5,7-7,7, језграсто 6,0-7,0 и јагодасто 5,1-6,5. Воћне врсте боље успевају на земљишту са слабо киселом до благо алкалне реакције.

Ниска pH вредност може бити природна особина земљишта или последица сталне примене киселих азотних ђубрива. У старијим воћњацима пХ је нижа због примене ђубрива киселе реакције.

Хумус је значајан састојак земљишта, јер представља извор хранљивих материја и фактор за очување плодности земљишта. Његовом минерализацијом у земљишни раствор прелазе хранљиви елементи. Колоиди хумуса адсорбују већину хранљивих елемената и постепено их стављају биљкама на располагање. Земљишта богата у хумусу су по правилу плоднија.  У природним условима биљке из хумуса користе 100% азота, 50-60% фосфора, 85% сумпора, и већи део бора ио молидбена. Према његовом садржају, у ораничном слоју, земљишта су груписана у три групе:

песковита висок >2.5, средњи 1.0-2.5, низак <1.0,

иловаста висок >4.0, средњи 1.5-4.0, низак <1.0

глиновита висок >5.0, средњи 2.0- 5.0, низак <2.0.

Азот – Према садржају укупног азота земљишта су подељена у три класе на: сиромашна  до 0.10 % N, средње обезбеђена 0.10-0.20 % N и добро обезбеђена >0.20 % N. Реакција земљишта има малу важност за растворљивост нитратног и амонијачног азота, пошто су и један и други облик јако растворљиви кроз читаву pH скалу.

Фосфор и калијум – Груписање земљишта на основу садржаја биљкама приступачног фосфора и калијума је од непроцењивог значаја за примену фосфорних и калијумових ђубрива. На основу литературних података и практичних искустава оптимални ниво лако приступаног фосфора у воћарској пракси, износио би око 15 мг P2O5 на 100 мг земјишта, односно 25 мг K2O/100 г земљишта. Међутим, оптимални нивои се немогу дати једном броиком. Они зависе од низа чинилаца (механичког састава и пХ вредности, садржаја CaCO3, те осталих хемијских и физичких особина земљишта, што се при њиховом тумачењу мора узети у обзир. Најоптималнији услови растворљивости фосфора у земљишту је pH 6,5-7,5. Смањење реакције испод pH повећава количину гвожђа и алуминијума у раствору који граде нерасворљиве фосфате. Када је концентрација гвожђа и алуминијума висока настају базични фосфати Fe и Al који су још нерастворљивији. У земљишту алкалне реакције које садржи натријум растворљивост фосфора се повећава услед настајања растворљивих Na-фосфата.

ИСХРАНА ВОЋАКА

Воћке живе више година на истом земљишту и за свој раст и развој троше различите количине храњивих елемената. Различити органи воћака троше и различите количине храњивих елемената. Плодови троше доста фосфора и азота а лишће више калијума и магнезијума. Потрошња хранива код воћака је одређена количином створене органске масе која живи у само једној години (лишће, плодови), и количином органске масе која живи више година (стабло, гране).

Да би минерална ђубрива имала пуну вредност земљиште треба да садржи извесну количину хумуса, било по својој природи или унетог органским ђубривима. Ефикасност искоришћавања храњивих елемената из минералних ђубрива од стране воћака зависи од низа чинилаца.

Усвајање појединих елемената је повезано са реакцијом pH земљишта. Најповољнија вредност за усвајање азота и калијума је изнад 6 а калијума и магнезијума изнад 7. Најповољнија реакција земљишта за гајење већине воћних врста је између 5,5 и 6,5 при којој су најважнији елементи за исхрану воћака лако приступачни.

Од физичких особина земљишта у многоме зависи усвајање храњивих елемената од стране воћака. На лаким земљиштима минерална ђубрива се лакше испирају па је исти ефекат потребна већа количина ђубрива него на тежим. У сувим и лакшим земљиштима (где је већа аерација) процеси разлагања су бржи, акорен има већу активну површину па је потребно мање ђубрива. Од водног режима земљишта зависи растворљивост ђубрива. У влажној клими И на лаким земљиштима испирањем се смањује ефекат ђубрења.

Азотна ђубрива су лако растворљива, брзо се испирају и мигрирају у дубље слојеве-изван домашаја кореновог система. Фосфорна ђубрива су практично нерастворљива и везују се у површинском слоју, док су калијумова ђубрива лако растворљива у лаким земљиштима, а слабије у тешким и збијеним.

Значај појединих храњивих елемената у исхрани биљака

Азот је неопходан за стварање беланчевина, улази у састав хлорофила, учествује у изградњи мушких и женских полних органа. Учествује у процесу оплодње и обезбеђује већу плодност и родност воћака.

У фенофазама бубрења цветних пупољака, цветања и оплођавања воћке углавном користе азот који је акумулиран у кори у току претходне вегетације. Уколико су акумулиране веће количине у кори и дрвету већи је проценат оплођених цветова и заметнутих плодова па је самим тим и принос већи. Азот утиче на размножавање биљних ћелија као и на растење младих биљних органа. Ова чињеница указује да азотна ђубрива треба обезбедити у ранијем добу вегетационог периода.

Прекомерна исхрана код младих воћака успорава плодоношење, док код старијих ластари касније сазревају и смањују отпорност на ниске температуре.

Фосфор је неопходан за деобу ћелија и меристемског ткива. Младе биљке у почетку растења имају највећу потребу за фосфором што значи да биљкама у ранијим стадијумима пораста треба више фосфорне хране. Закашњење у ђубрењу фосфорним ђубривима утиче на развиће и пораст и врло се тешко исправља.   Фосфор утиче на брже сазревање биљака чиме се скраћује вегетациони перид и повећава отпорност према мразу. Присуство довољне количине фосфорне киселине омогућује стварање кореновог система  и условљава стварање јаке стабљике.

Недостак калијума проузрокује зелено бледу боју лишћа тиме што се спречава стварање хлорофила. Смањује се фотосинтеза а појачава процесс дидања што делује негативно на метаболизам биљке. По ободу листа појављује се некроза ткива, између нерава појављује се жута боја. Недостатак калијума се врло често појављује код шљиве Стенлеј када периферија листа постане загасито црне боје.

ЂУБРЕЊЕ  ВОЋЊАКА

Редовно ђубрење минералним ђубривима дугогодишњих засада обавља се два или три пута годишње. Састоји се од основног ђубрења и прихране.

У основном ђубрењу примењује се ђубриво са мање азота, а више фосфора и калијума, док прихрана ставља нагласак на азот.

Циљ основног ђубрења је да се унесе неопходна количина хранива потребна воћкама за раст и развој воћака, плодова и лисне масе.  Обавља се по завршетку вегетације. Време растурања ђубрива зависи и од његове растворљивости.

За основно ђубрење користе се NPK (ВОЋКАЛ) минерална ђубрива као што су: NPK  8-26-26, NPK  10-30-20, NPK 5-20-30, NPK  7-20-30, NPK  8-16-24.

Избор формулације зависи од сразмере и концентрацији хранива у земљишту. Нпр. на земљиштима са више од 40 мг K2O /100 г земљишта може се применити NPK 12-52-0 или NPK  13 -53-0.

Сама формулација указује на време примене. Ако је мањи садржај азота примрењује се у рану јесен а како се садржај азота повећава и време примене се помера ка почетку вегетације.

Основно ђубрење везано је уз јесењу обраду земљишта и служи првенствено уношењу фосфора и калијума у дубље слојеве земљишта, где није могуће дубоко уношење у земљиште минерална ђубрива разбацују се пред кишу. Уз то се додаје и део азота, који служи за исхрану корена током зиме и његово накупљање у ткиву дрвета. У основно ђубрење спада и ђубрење органским ђубривима, а оно се обавља у јесен, сваке треће или четврте године, заједно са минералним ђубрењем.
Пролећно ђубрење или прво прихрањивање азотом, обично је то UREA, обавља се пре кретања вегетације и пре плитке обраде земљишта. На затрављеним или каменим земљиштима разбацује се по површини најбоље пре кише. Друго је прихрањивање KAN nајчешће у току цветања или после заметања плодова.

Током сушних услова или услед знакова помањкања хранива неопходно је прихрањивање путем листа.
Прихрањивање путем листа обавља се с Фертинама, или ако само дајемо азот, са UREOM. Наведену прихрану листа можемо комбиновати са заштитом па тако обављамо два агротехничка захвата истовремено. Концентрација раствора урее  за воћњаке износи 0,5-2%, (0,5-2 кг на 100 литаранводе).
ЂУБРЕЊЕ МЛАДИХ ВОЋАКА
Млади воћњаци су засади у периоду интензивног раста и развоја воћака. То је период  од сађења воћних садница па све док оне не развију основне скелетне гране, с обележјем предвиђеног облика гајења. Наведени период краћи је код интензивних него екстензивних засада. Младе воћке треба редовно ђубрити како би се убрзао раст и развој. Од правилног ђубрења највише зависи брзина раста и развоја воћака. У првој и другој години воћке се ђубре појединачно.

Зона ђубрења око воћака треба бити нешто шира од крошње.
Прве године, почетком вегетације обавља се прихрањивање са 0,1 кг uree или 0,2 kg KAN-а  или 0,3 kg NPK 15-15-15 по стаблу. Крајем маја или почетком јуна обавља се још једно прихрањивање с истим врстама и истом количином ђубрива као код првог прихрањивања.

Прве године гајења, у основном ђубрењу воћака с густим склопом, ђубри се по једној воћки с 0,15-0,20 кг с једним од комплексних ђубрива NPK 7-20-30, NPK  6-18-36, NPK  7-14-21S ili 0,1 kg  NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.

У другој години гајења ђубрење се обавља у исто време и с истим врстама ђубрива, с тим да се количина повећа за 30 -50%.

У трећој години гајења па надаље, ђубрење се обавља по целој површини воћњака.
Време ђубрења и врсте ђубрива исте су као и код ђубрења воћака у роду. Код прихрањивања младих воћака азотом треба настојати да се дода већа количина ђубрива воћкама које се слабије развијају како би се воћке уједначено развијале.

МЕЛИОРАТИВНО ЂУБРЕЊЕ ВОЋЊАКА

Под мелиоративним ђубрењем подразумевамо уношење основних хранива у земљиште због подизања нивоа хранива на оптимум. Тиме се воћњацима омогућује довољно снабдевање биљним хранивима дуги низ година. Од основних хранива то су фосфор, калијум, калцијум, магнезијум сумпор. Уз макрохранива уносе се и микрохранива. Потребна хранива и њихове количине утврђују се хемијском анализом узорака земљишта. Осим хемијског побољшања земљишта у виду хранива (минералних ђубрива) потребно је водити рачуна о биолошким својствима и механичкој грађи земљишта (механички састав, структура, специфична тежина, порозност, конзистенција земљишта).
У сврху побољшања структуре, водноваздушног режима, повећане пропустљивости за воду, ваздух и топлоту у земљиште се уноси органска материја. Као органску супстанцу можемо користити стајско ђубриво (20 – 40 т ха) или тресет 30 – 60 м3/ха. Супстрати на бази тресета имају бројне предности над стајским ђубривом јер лакше се дозирају обзиром на познати садржај хранива, нема штетног испирања амонијака, мања је опасност од болести и штеточина.
Уколико је земљиште кисело потребно је извести калцификацију (уношење калцијума) у количини 4–6 т/ха, коју је пожељно обавити годину дана пре мелиоративног ђубрења заједно са сетвом легуминозних биљака (зелена ђубрење).Органска и минерална ђубрива у јесен расипају се по површини, а затим риголовањем заоравају на дубину раста корена (до 60 цм).
За мелиоративну и основно ђубрење можемо користити високо концентроване формулације комплексних ђубрива са наглашеним садржајем фосфора и калијума:

  • ·NPK 5-20-30 S
  • ·NPK 8-16-24
  • ·NPK 8-26-26
  • ·NPK 7-20-30
  • ·NPK 10-30-20
  • ·NPK 8-24-24+2%MgO

Садржај потребних хранива одређујемо на основу хемијске анализе земљишта па се количине NPK ђубрива могу кретати у вредности од 1000–2500 кг по хектару.

ПОТРЕБЕ ОСНОВНИХ БИОГЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА ЗА ПОЈЕДИНЕ ВОЋНЕ ВРСТЕ У ПЕРИОДУ ПУНЕ РОДНОСТИ

Имајући у виду све напред изнето, а пре свега ниво хранива у земљишту (средњи ниво обезбеђености) могу се исказати следеће количине ђубрива:

За јабуку-очекивани принос 40 т

150 кг Азота, 50 кг Фосфора, 220 кг Калијума, 30 кг Магнезијума

За Крушку-очекивани принос 40 т

170 кг Азота, 40 кг Фосфора, 150 кг Калијума, 30 кг Магнезијума

За Шљиву-очекивани принос 25 т

80 кг Азота, 60 кг Фосфора, 150 кг Калијума,

За Вишњу-очекивани принос 20 т

110 кг Азота, 50 кг Фосфора, 150 кг Калијума,

За Јагоду-очекивани принос 20 т

120-200 кг Азота, 70-80 кг Фосфора, 120-150 кг Калијума.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ