3. марта 2021.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Грашак је једногодишња зељаста биљка из породицe лептирњача (Fabaceae syn. Legumiosae). Садржи беланчевине (легумин, легумелин, вицилин, тригонелин сам др), шећер, скроб, лецитин и др. Већа количина лецитина налази се у сортама са набораним зрном у којима се хлорофил дуже чува, и оне су изразито зелене боје.

Корен грашка је вретенаст, продире дубоко у земљиште до 120 цм, добро је разгранат. Усисна моћ корена је велика. Висина стабла зависи од сорте и може бити од 30-200 цм. Лист је парно пераст, са 1-3 пара лиски. Врх листа завршава витицом која помаже биљци да се прихвата за ослонац. Цветови су лептирасти, беле боје па више њих избија из пазуха листа. Махуне су различитог облика, дужине и ширине. У махунама се налази различит број зрна што је сортна карактеристика.

Агроеколошки услови
Температура –
успешно се гаји у условима умерене и влажне климе. Оптимална температура за развој износи 18ºЦ. Ниче већ код температура 4-6ºЦ, идеална температура за ницање је 15-16ºЦ. Младе биљке подносе температуре и до -6ºЦ. За раст и развој захтева доста сунца, не подноси хлад.

Вода – има велике захтеве за наводњавањем. На песковитим или алувијалним земљиштима је обавезно наводнавање.

Земљиште – одлично успева на слабо киселим, неутралним типовима земљиштима, PH 6,5-7,5. Ако је земљиште киселије, тада је потребно спровести калцификацију земљишта. Воли растресито земљиште мрвичасте структуре да се корен може што боље развијати и онда јенајбољи развој квржичних бактерија (микориза).

Агротехничке мере
Плодоред –
Обавезно се гаји у плодореду, иза њега је добро узгајати парадајз и паприку јер захваљујући могућности везивања азота из ваздуха, грашак оставља добро обезбеђено земљиште азотом.

Обрада земљишта – Током јесени земљиште треба орати до 30 цм дубине.

Ђубрење – Земљиште за гајење грашка треба да је изузетно добро пођубрено. Азотна ђубрива употребљавају се у мањим количинама и то само ради осигурања биљке азотом у првим фазама развоја. Касније оне саме усвајају атмосферски азот и на тај начин подмирују своје потребе. Приликом основног ђубрења најбоље је додати од 500 до 600 кг НПК 7-14-21 или 8-16-24. Грашак нема великих захтева у пролећном периоду и углавном прихрана се не примењује. Уколико је усев слабији у порасту може се прихранити са 100 кг КАН-а/ха.

Сетва и садња – Сеје се почетком априла и то механичким сејалицама на међуредном размаку 15-20 цм и 5-6 цм у реду. Потребно је 80-120 биљака/м2, што зависи од сорте. За један хектар потребно је од 120 до 200 кг семена. Количина семена зависи од времена сетве и од крупноће семена. Високе температуре утичу штетно тако што умањују принос зрна.

Нега засада – За добар раст грашку је потребна потпора јер му стабљика није стабилна и након што нарасте до одређене дужине почиње полегати. Ако се сеје уз мрежу, онда се сеје у редове. Ако се за потпору користие гране, онда га је боље сејати у групама. Кад мало порасте, око подножја биљке нагрне се мало земље јер то биљку чини стабилнијом. Када сазре и сав се убере, склања се с гредица и тако се ослобађа простор за нову повртну културу, нпр. у јуну за црну роткву или репу. Препоручује се да се не чупа већ га треба пресећи, због бактерија на корењу које обогаћују земљиште азотом.

Берба – Берба се врши комбајнима на већим газдинствима, а на мањим породичним газдинствима ручно. Идеална берба грашка је када је 75-80% махуна технолошки зрело. Постоји уређај који мери тврдоћу зрна, тј. његов степен зрелости (тендерометар). Приноси раних сората су 40 т/ха, а касних сората и до 70 т/ха.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ