3. августа 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

1.         У зависности од стања земљишне парцеле и потребних хемијских анализа, одређује се прелазни период (конверзија) у трајању од 2 до 3 године. Парцеле које нису коришћене у последње две године, могу се, ако испуњавају остале услове, одмах користити за органску пољопривреду.

2.         Период конверзије у биљној производњи:

  • Једногодишње биљне врсте најмање две године пре сетве
  • Вишегодишње биљне врсте најмање три године пре прве бербе органских производа
  • Пашњаци и вишегодишње крмно биљке најмање две године пре коришћења као храна за животиње.

3.         У прелазном периоду води се књига поља, у којој свако поље има свој лист где се уносе подаци као што су положај са орјентацијом, величина, опис земљишта (прилог су анализе земљишта што је основа за ђубрење), планирана плодосмена и примењене агротехничке мере (од садње до бербе). Детаљни опис агротехничких мера (време примене, количина и др.) омогућује да се већ следеће године избегну пропусти али и усев прати по критичним тачкама производње (нпр. сорта, расад, ђубрење, појава болести, штеточина и корова и ефекат биолошке заштите).

4.         Од прелазног периода неопходно је успостављање „еко-коридора“, трака ширине 1-2 м са мешаним једногодишњим и вишегодишњим ароматичним и другим корисним биљкама или самониклим врстама. Еко – коридори се сеју (саде) на сваких 50-100 м ширине парцеле, јер то је домет деловања предатора и најбоље је да буду стално цветајући (привлачи инсекте), ширине 1-2 м (све прилагодити постојећој механизацији), у правцу дуже стране поља односно подигнут тако да омогућује несметани рад у пољу. За појас користе се мешавине једногодишњих врста (мирођија, невен, булка, кадифица, драгољуб, фацелија, хељда, камилица и др.) са двогодишњим и вишегодишњим врстама (цветајући и самоникли лукови, маслачак, анис, коморац, коријандер, хајдучка трава, одољен, детелине и др.). Еко-коридори обезбеђују станиште за корисне инсекте, птице, а често су то и биљне врсте које привлаче проузроковаче штеточина и болести а, што је најважније, повећавају биодиверзитет и доприносе уравнотежењу односа у средини.

5.         Вода за наводњавање мора бити I или II класе.

6.         Мора се извршити избор врста и сорти које су прилагођене датим еколошким условима, а семе и садни материјал мора бити из сертификоване органске биљне производње.

7.         У зависности од стања на тржишту сетвеног материјала инспектор може да одобри његово коришћење из конвенционалне производње, али без хемијског третирања и пилирања.

8.         Плодоред, постављен у складу са типом производње и плодношћу земљишта. Плодореду су подређени системи обраде земљишта и ђубрење. За разлику од конвенционалне производње где је у примени слободна плодосмена, у органској је то чврст ратарски, ратарско-повртарски, ратарско-крмни, повртарски и др. плодоред. Плодоред има вишеструки значај за плодност земљишта (физичка, хемијска и микробиолошка својства), за регулацију корова, штеточина и болести, за смањење ерозије. У органској производњи обавезно је увођење легуминоза у плодоред, а у зависности од плодности и типа земљишта и травно-детелинских смеша.

9.         Обрада земљишта је по правилу редукована, али примењује се увек она која уз коришћење машина неће погоршати карактеристике земљишта, већ ће увек побољшати плодност.

Машине по конструкцији могу бити од врло једноставних до сложених и специфичних по конструкцији и најчешће се користе међуредни култиватори, комбинована дрљача, хоризонаталне и вертикалне четкалица, специјално комбиноване дрљаче и др.

У органској пољопривреди не примењује дубока обрада превртањем пластице, већ се користе плугови са подривачима ради растресања земљишта.

10.       Ђубрење се мора вршити у складу са плодношћу земљишта и врстом органске производње, у којој је дозвољена употреба ђубрива органског порекла и природних минералних ђубрива, ради одржавања и побољшања плодности земљишта. У законској регулативи дат је преглед ђубрива која се могу користити у органској производњи, а дати су и максимално дозвољени садржаји тешких метала и других загађивача у компосту и ђубривима за органску пољопривреду. По правилу, ђубрива би требало да потичу из сопственог газдинства. Зато је основа органске производње у уравнотеженом односу биљне и сточарске производње. Само тако је могуће располагати са довољно сертификованог ђубрива за производњу и довољно хране за исхрану стоке. У супротном, употребу неког органског ђубрива одобрава инспектор.

11.       Стајњак (чврст или иситњен) и компост су најчешће примењивана органска ђубрива. Стајњак је смеша измета домаћих животиња и простирке. Квалитет стајњака зависи од врсте домаће животиње, простирке и старости ђубрива. Може се рачунати да се са 15-20 кг стајњака на 10 м2 обезбеђује око 3,5 кг органске материје, затим 80-100 г Н, 40-50 г П и 100-130 г К, а време разлагања је 2-3 године. У првој години се из стајњака искористи 20-35 % азота, 20-35 % фосфора и око 67 % калијума.

12.       Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих органских материја и користи се као органско ђубриво (од 0,5 до 6 кг/м2), као део земљишних смеша или за настирање земљишта у башти. Компост се припрема у одвојеном простору, најбоље у сенци и то на земљишту, у дрвеним или жичаним сандуцима, корпама, или у компостеру. Користе се биљни и други органски здрави отпаци као што су остаци поврћа, трава, лековитог биља, затим лишће, слама, пепео, рожина, живински измет, комина и сл.

13.       Зеленишно ђубрење представља заоравање свеже надземне масе биљака које се посебно гаје за ову намену са циљем да се земљиште обогати органском материјом ради побољшања физичких, биолошких и хемијских особина земљишта и то су самоникле биљке  које у кратком временском периоду образују много органске масе, и то су: разне врсте детелина и лупина, грашак, грахорице, нелегуминозне биљке као што су: уљана репица, сунцокрет, раж, овас, јечам, слачица, фацелија, енглески и француски љуљ. Начина примене има више,  у органској је раширен систем усејавања, када је главна култура пшеница у фази висине листа од 10 цм, тј. када се још није затворио склоп, усејава се бела детелина, која никне и делимично стагнира. Када се пшеница скине, почиње нагли раст детелине која се у јесен заорава као зеленишно ђубриво. Један од начина обогаћења земљишта је заоравање жетвених остатака. То повољно утиче не само на хранидбени биланс него и на структуру земљишта.

14.       Сузбијање биљних болести, штеточина и корова:

  • правилним избором врста и сорти биља,
  • правилним плодоредом,
  • одговарајућом обрадом земљишта
  • заштитом корисних биљака и животиња и стварањем повољнијих услова за развој природних непријатеља штеточина,
  • уништавањем корова физичким и механичким путем.

15.       Дозвољена је употреба утврђених средстава за заштиту биља од којих нека мора да одобри инспектор. У случају потребе (изразит напад штеточина или болести) инспектор за органску пољопривреду може дозволити (уз писмену сагласност) и примену неких биоцида (тзв. зелена листа). Листа дозвољених средстава се редовно анализира, ревидира и проширује

Веома је ефикасна контрола корова применом машине дрљача-чешаљ, вишенаменског типа са зупцима на флексибилном оквиру, која се користи подједнако ефектно за уске и широкореде усеве. Суштину заштите биљака чине методе интегралне заштите, уз примену различитих биолошких средстава за заштиту.

16.       Правовремено скидање односно заоравање међуусева. Пуну вредност усев као органско ђубриво има у фази пуног вегетативног раста. Једногодишње легуминозе брзо ослобађају азот, а траве спорије али су боље за стварање хумуса. Међуусев спречава испирање азота јер део азота користи за раст, а усвајајући воду из земљишта спречава испирање азота. Као накнадни усев посебно је значајна раж (озими усев са јаким, жиличастим кореном), затим крмне легуминозе које путем микоризе доприносе искоришћавању фосфора.

17.       Настирање земљишта, као агротехничка мера, значајна је за раст и развој биљака и заштиту од корова. Постоје  фолије и агротекстили које су антивирусне (са  уграђеним филтером за УВ зраке одређене таласне дужине),  које посредно, спречавајући (одбијајући, дезорјентишући) напад штеточина смањују могућност и појаву вируса. Различита обојеност и квалитет горње површине фолија и агротекстила (бело/црна, жуто/црна, сребрно/браон) рефлектују одређени спектар, смањују напад ваши, белих мушица и црвеног паука.

18.       Органска производња је могућа у различитим агроеколошким условима али само ако се поштују основна агроеколошка и агрономска знања, а то значи да биљне врсте или расе, треба гајити, односно,  узгајати при оптималним климатским и земљишним условима.  Могућа је на целом газдинству, на делу газдинства или на фарми, салашу, породичном газдинству (еко-фарми) са усклађеном биљном и сточарском производњом, уравнотеженог енергетског биланса, и еколошки и хортикултурно уређеног простора. Специфични облик ОП је био-башта чија производња може бити робна затим, кухињска башта намењена сопственим потребама, односно украсна башта.

19.       Сакупљање самониклог лековитог биља и шумских плодова/из природних станишта сматра се методом органске производње ако: подручја нису третирана средствима која нису дозвољена за употребу у органској производњи, у периоду од најмање три године пре сакупљања, затим ако, сакупљање не утиче на стабилност природног станишта и ако се сакупљање врши у складу са прописом којим се уређује заштита ретких, угрожених биљних врста.

20.       У воћарству органски принципи обухватају сакупљање плодова из руралних природних популација и гајење воћних врста у засадима. Сакупљање воћа врши се у складу са органским принципима односно врши се претходна оцена еколошког стања подручја и воћних врста. Конвенционални воћњаци после три године прелазног периода (примена органских агротехничких мера) могу прећи на органски тип производње.

21.       За воћњаке треба одабрати оптималне терене посебно оне који својим положајем смањују могућност појаве обољења. Све агротехничке мере су исте као у осталој биљној органској производњи. Резидба се обавља само у најнужнијем облику. Производња грожђа подлеже истим принципима као и остала биљна производња, а то значи, избор отпорних сорти,квалитетан садни материјал, оптимални услови садње и примена мера неге и узгоја. У примени  је засејавање смеше трава и легуминоза између редова лозе, што доприноси бољој исхрани биљака и смањењу деградације земљишта.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ