27. маја 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Луцерка се гаји на свим континентима а од европских земаља  највећи произвођач је Француска. За исхрану домаћих животиња може се користити у зеленом стању испашом и кошењем, као сено, силажа и брашно. Корен је вретенастог облика продире дубоко у земљишту (око 5 метара) али највећа маса налази се у ораничном слоју до (30 см дубине). Чешће кошења су у годинама заснивања луцеришта слаби развој кореновог система. Луцерка након сваког кошења обликује нове стабљике. До почетка цветања она је зељаста, сочна, мека и испуњена водом. Од цветања па на даље стабљика постаје све грубља, а срж се суши, скупља и настаје шупљина зато се са кошењем не сме закаснити. Минимална температура за клијање креће се између 1-2 0С, а оптимална између 25-30 0С. Младе биљке страдају при температури од -5 °C, у каснијој  фази развоја отпорност на ниске температуре повећава се до  -15 °C. За раст и развој треба доста светлости коју треба осигурати правилним склоповима и добрим распоредом биљака. Луцерка је најосетљивија на мањак  воде у првој години гајења јер јој коренов систем се није развио и продро у дубље слојеве земљишта. Добро реагује на наводњавање али не подноси високе подземне воде.Луцерки највише   одговара дубоко, плодно песковито – глинастима или глинасто песковита земљишта. Од типова земљишта највише јој одговара чернозем са довољно креча и фосфора и алувијална земљишта. Лоша земљишта потребно је хидро агромелиорацијама оспособити за саму производњу луцерке.

Киселим земљиштима треба додати креч, магнезијум, молибден и бор уз добру обраду. Мање кисела земљишта (pH 5,5 – 6,0) треба дубоко орати на 40-45 цм и јаче ђубрити стајским и већим количинама минералних ђубрива. Луцерка је вишегодишња култура па се на истој површини гаји око 4 до 6 година. Најбоље предкултуре су јој окопавине ђубрене стајским ђубривом и житарице. Уколико су луцерки предкултуре стрне житарице или друге ране културе, потребно је одмах након жетве тих култура обавити плиће орање на 10 цм дубин, затим проћи тањирачом, дрљачом и ваљком да би се земљиште уситнило. У првој половини августа треба обавити орање на око 20 цм дубине и потом равнање земљишта, а у јесен дубоко орање. При заснивању луцеришта зависно од плодности земљишта требало би додати око 50 кг/ха азота, око 250-300 кг/ха фосфора и 200-250 кг/ха калијума. Луцерка се може сејати у јесен и у пролеће. Сетва се треба обавити рано у другој половини августа да се младе биљке што боље развију и закорене до зиме. У пролетној сетви сеје се крајем Марта и почетком Априла да се биљке добро развију до лета кад наступи суша и високе температуре. Сетва се може обавити ручно и специјалним сејалицама за ситносемене културе, ове сејалице троше око 15 кг семена по хектару и постижу склоп око 500 биљака/m2. Размак између редова треба бити 10-15 цм, може се сејати у смесама али најбоље сејати у чистој култури. Одмах после сетве обавља се ваљање. У младом луцеришту важно је сузбијати корове, дрљање се изводи после кошења а у сушним раздобљима изводи се наводњавање. Луцерка за исхрану домаћих животиња коси се у почетку цветања.

Прилог припремио
Младен Гвозденовић

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ