3. марта 2021.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Температура у објектима за краве је оптимална 12-14ºЦ, (10-15ºЦ) (8-18 ºЦ). Ипак мора се знати да је термички комфор за краве у распону 10-20ºЦ (проширене вредности 9-26 ºЦ). Распон за програм би требао да буде од 4-22ºЦ, јер испод ове две вредности долази до повећане или смањење конзумације хране и утицаја на продуктивност животиња. Иначе краве се лако адаптирају на температуре од -4 до +10, док већ после 25 ºЦ следи већи пад млечности. Са повећењем температуре наставље се пад док преко 35 ºЦ може доћи и до потпуног лучења млека.

Оптимална релативна влажност је 60-80%, (50-75% је прихватљива) а изван ових граница негативно делује на животиње поготово ако температура ваздуха није оптимална, а ако и други микроклиматски услови нису задовољавајући проблем код животиња се погоршавају. Испод 50 И преко 80% може да негативно утиче на здравље животиња.

Површина отвора прозора треба да буде у одређеном односу са површином пода (коефицијент осветлења). Укупна површина прозора треба да износи код говеда у:

–           Стајама за краве, 1:20

–           Измузишту, 1: 15

–           Просторији за обраду млека, 1:15.

Јачина осветлења у стајама за говеда износи од 30-50 лукса, (мери се лукс метром или светлометром) осим у измузишту где се захтева јачина осветлења од 100 лукса. Јачина и распоред осветлења (електрично осветлење) према немачким индустриским стандардима за стаје за говеда износе 4-8 (3-4) Wат/м². Ипак норамативи кажу да се треба обезбедити 100 лукса по крави. Не може да има много негативних последица а за то треба деловање у дужем временском периоду.

Амонијак као појединачни загађивач има специфичну масу од 0,77 кг/м³. Знатно је лакши од ваздуха И налази се у горњим слојевима стајског ваздуха. Повећана концентрација амонијака јако оптерећује атмосверу, како због непријатног мириса тако И због токсичних својстава, али И због агресивног деловања на слузокожу дисајних путева И конструктивне елементе стаје. То се посебно одражава кроз интезивну корозију метелних елемената (грађевинска конструкција, лимови, вентилатор, цеви…) Дозвољена концентрација амонијака у стајском ваздуху дозвољава се у  концентрацији до 0,05л/м³(0,001% запремински 50 ппм) или пареметри  који важе за све врсте животиња  0,1 вол.%, тј.10-20 ппм код стаје за држање говеда (нормативи кажу до 100 ппм-а). Значи оптимално је 10-20 ппм, а преко 100 ппм-а може узроковати промене на слузокожи И утуцати на здравље животиња.

Квалитетет Зимски проток ваздуха Летњи проток ваздуха
ваздуха m3/AWU,h; C02 [Vol.%]; NH3[ppm] m3/AWU,h
Оптималан ≥ 200 ……. < 0.1 ………. ≤ 5 ≥ 500
Добар ≥ 150 ……. < 0.15 ……… ≤ 10 ≥ 400
Довољан ≥ 100 ……. < 0.2 ………. ≤ 15 ≥ 300
Лош ≥ 60 …….. < 0.3 ………… ≤ 20 ≥ 250
Врло лош < 60 ……… > 0.3 ………. > 20 > 250

Бука се сврстава у физичке факторе климе. У сточарству постоје специфични извори буке коју проузрокују: уређаји за храњење, уређаји за изђубривање, вентилатори, транспортна средства…Бука ако се јавља у одређеној аксептивној фреквенцији за дотичну врсту животиња и у одређеном интеритету и ритму, може изазвати одрежене промене у организму, односно понашати се као стресор. На почетку експозиције буке јавља се слушни замор. Он се јавља на нивоу буке од око 90 дБ, а достиже максимум при фреквенцији од 4000 Хз. Ако је експозиција буке континуирана настаје кумулација ефекта буке, која на на крају може да изазове и глувоћу.

Углавном се разликују четири утицаја буке на организам:

–           Психичке реакције (ниво буке 40-50 дБ),

–           Растројство вегетативног нервног система (60-80 дБ),

–           Снижење слуха (90-110 дБ) и

–           Карактеристично оштећење слуха (изнад 120 дБ)

Игор Ђорђевић, дип.инж.пољ.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ