3. августа 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Факултативни паразити, који обично живе у земљишту богатом органским материјама. Паразитирају велики број биљних врста, а највеће штете наносе повртарским биљкама. Најосетљивије су младе биљке у фази клијања и ницања, док је за старије биљке ова гљива безопасна. Штете су утолико веће уколико спољни чиниоци и лош квалитет семена продужавају време од сетве до ницања биљака. Pythium врсте се редовно јављају широм света и причињавају велике штете. Познати су примери потпуног угинућа клијанаца.

Симптоми полегања расада парадајза (Pythium)

Ткиво клијанаца је јако осетљиво и на њему се у почетку јављају воденасте пеге, које се брзо повећавају и биљка пропада. На изниклим биљкама обољева корен испод земље или стабло у приземном делу, који добијају мрку боју и некротирају. Оболеле биљке полежу и на њима се јавља беличаста мицелија, која се шири и по површини земљишта у виду паучинасте мреже. Ова површинска мицелија представља само наставак унутрашње мицелије, која се налази у стаблу. Полегле биљке брзо угињавају, а при већој влажности и топлоти готово се истопе. Пропадање расада у топлим лејама или у усеву се јавља у облику концентричних кругова, позната као „гола“ или „ћелава места“. Старије биљке по правилу слабије обољевају и на њима се могу наћи пеге на стаблу, а као резултат патолошког процеса заостају у порасту и јавља се увелост. Треба знати да сличне симптоме могу да проузрокују и друге врсте гљива (Fusarium spp., Rhizoctonia spp., Phytophthora spp. и др.).

Сви спољни фактори који негативно утичу на клијање и ницање сејанаца поспешују развој Pythium врста. То су тешка и слабо дренирана земљишта, висока влажност и температура, слабо проветравање, ниске температуре после сетве и сл. Патоген се развија у температурном интервалу 4-40°C (опт. 20-28°C) и при киселости земљишта 4,7-7,3 Рн.

Врсте рода Pythium паразитирају велики број биљака. Јављају се на клијанцима и младим биљкама готово свих повртарских и ратарских врста, цвећу, травама, али и код неких воћних врста. Посебну осетљивост испољавају парадајз, паприка, краставац, купус, салата, шећерна репа, дуван, грашак, уљана репица, јечам, детелина, кукуруз, кромпир, чичока, лан, тикве, мрква, овас, просо, пиринач и многе друге.

Pythium spp. презимљава ооспорама. У повољним условима влажности и температуре, ооспоре клијају дајући спорангије у којима се образују зооспоре или директно у зачетак хифе. Клијање ооспора је стимулисано материјама из корена, семена или органским материјама из земљишта. Ослобођене зооспоре из спорангија крећу се помоћу флагела у води и остварују заразу корена или младих биљних ткива клијанаца. Интерћелијска мицелија својим ферментним системом деструктивно делује на биљне ћелије, због чега долази до брзог угињавања целих биљака. Мицелија после исхране образује конидије, које могу играти улогу спорангија или директним клијањем да остварују секундарне заразе. После физиолошког дозревања долази до полног процеса и образовања ооспора, којима се обнавља циклус развића. Сузбијање Pythium spp. у стакленицима, пластеницима или топлим лејама врши се стерилизацијом земљишта, воденом паром, сувом термичком обрадом или фунгицидима на бази дазомета или метил бромида+хлоропикрина и у новије време соларизацијом (загревањем земљишта сунчевом енергијом испод фолије). Хигијена у затвореним просторима је јако важна за смањење напада овог патогена. Столове, полице, саксије и друго треба дезинфиковати 1% раствором плавог камена. Дезинфекција семена се врши фунгицидима на бази mankozeba, tirama, kaptana и др., а младе биљке расада се могу прскати фунгицидима на бази metalaksila, cineba, kaptana или bakra. Од агротехничких мера значајне су плодоред, балансирана исхрана, проветравање, избегавање тешких земљишта и њихова дренажа. Јаче оболеле биљке треба почупати и спалити.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ