3. августа 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Пољопривредну биомасу чине остаци годишњих култура као то су: слама, кукурузовина, окласак, стабљике, љуске, коштице. За Србију би посебно била интересантна употреба остатака и отпадака из пољопривреде у циљу добијања енергије, топлотне и електричне, јер је 58% територије под обрадивим површинама. Искуства из развијених земља, у Европи посебно Данске, показују како се ради о вредном извору енергије који не би требао занемарити. Рецимо, након бербе кукуруза на обрађеном земљишту остаје кукурузовина, односно стабљика са лишћем. Будући да је просечни однос зрна и масе 53%:47%, долази се до тога да биомасе има приближно колико и зрна. Настала биомаса мора се првенствено враћати уземљу, јер се препоручује заоравање 30%¬50% те масе, тако да за енергетску примену остаје најмање 30% масе. Адекватним третирањем биомасе ради добијања енергије, врши се уштеда у енергији која се користила за одређене намене (огрев, сушење пољопривредних производа и сл.).  Искористљивост биомасе кукурузовине од 30%, са једне стране се може чинити мали, али за пољопривредна подручја као што су Семберија, Војводина и друга подручја где се годишња производња кукуруза мери у стотинама хиљада тона то представља јако велики извор енергије.

Енергетски засади

Биљке богате уљем или шећером у великим количинама (угљеник/С) дају велику продукцију биомасе и оне су, брзорастуће дрвенасте биљке и кинеске трске са годишњим приносом од 17 т суве материје по хектару, еукалиптус са приносом 35 т по хектару, зелене алге са приносом од 50 тона по хектару биљке и др. У Србији енергетске засаде чине, односно већа продукција биомасе постиже се садњом тополе, врбе,  јаблана, багрема пауловније, односно јове, брезе, племенитих лишћара или платана. Својства оваквих енергетских засада су кратка оплодња и велики приноси.

Биомаса са фарми животиња

Биомаса са пољопривредних фарми потиче од измет животиња (анаеробна разградња у дигестору) и спаљивање лешина (нпр.прерађивачке фарме). Негде око 110 тона стајњака (стајско ђубриво) и 250 тона кукурузне силаже годишње је довољно да се добије око осам милиона киловат/сати струје, што је уштеда око 16000 тона лигнита плус, не остаје велика количина штетног пепела. Биогас је мешавина метана CH4 (40%¬75%), угљен диоксида CO2 (25%¬60%) иотприлике 2% осталих гасова (водоника H2, сумпороводоника H2S, угљен моноксида CO). Биогас је око 20% лакши од ваздуха и без мириса и боје. Температура запаљења му је између 6500С и 7500С, а гори чисто плавим пламеном. Његова калоријска вредност је око 20 МЈ/Нм3 и гори са око 60% ефикасношћу у конвенционалним биогасним пећима. Један и по кубик биогаса је раван са једним кубиком природног гаса, који увозимо. Један хектар кукурузне силаже довољан је за производњу 10000 кубика биогаса, од којег настаје преко 20000 киловат/сати струје, а то је довољно за око пет домаћинстава на годишњем нивоу. Негде око 500000 хектара разних биљака дало би снагу око 1000 МW, што је у сразмери производње једне значајније електране.

Биогорива

Етанол (алкохолно гориво) настаје хидролизом молекула скроба ензимима у шећеру који ферментира у алкохол (шећерна трска, кукуруз, дрво, пољопривредни остаци ). За производњу метанола могу се користити сировине с високим уделом целулозе као што је дрво и неки остаци из пољопривреде. Сировина се најприје конвертује у гасовити меñу производ из којег се добије метанол. Биодизел настаје естерификацијом биљних уља с алкохолом (уљана репица, сунцокрет, соја, палме), као и из отпадних уља и масти, процесом транс¬естрификације уз присуство катализатора. Може се користити независно или у мешавини са дизелом добијеним рафинацијом сирове нафте и то у било ком односу. У зависности од удела биогорива у мешавини, биодизел се назива Б100 (чист,100% биодизел), Б20 (20% биодизел и 80% фосилни дизел), Б5 (5% биодизел и 95% фослини дизел), и др. У Србији је 2007. године потрошено око 1,4 милиона тона дизела горива.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ