7. јула 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Иако се код нас годинама гаји на отвореном пољу, диња се веома успешно може гајити у заштићеном простору/пластеник. Последњих година све више повртара који су се годинама бавили производњом паприке, парадајза, краставца као доминантних повртарских култура у пластеничкој производњи, одлучују се за гајење диње у својим пластеницима.

Неки од разлога због чега би смо се одлучили за производњу диње у пластенику могу бити, примена плодореда, мања улагања у саму производњу и мања потреба за радном снагом.

У агротехничке мере у пољопривредној производњи спада и плодоред. Добар предусев за дињу може бити паприка, парадајз, кромпир (на отвореном легуминозе и траве). Плодосмена је сваке 3-4 године, али произвођачи у пластеничкој производњи често нису у могућности да се тога придржавају.

Када је реч о улагању у производњи диње, у односу на производњу паприке и парадајза није занемарљива разлика у самој цени коштања семена, односно расада. Разлика у цени је више десетина пута. Такође, није занемарљива и разлика у потреби за радном снагом у процесу производње, од сетве до бербе.

На самом почетку процеса производње потребно је обратити пажњу на производњу или набавку квалитетног и здравог расада који се уноси у пластаник. За разлику од лубеница код којих се чешће користи калемљен расад, у производњи диња се до сада углавном користио обичан расад у хранљивим коцкама. Рана производња диња може се обезбедити и преко калемљеног расада. Калемљење диње обезбеђује раније зрење и повећање приноса као и отпорност на болести. Диња се може калемити на мускатну тикву (Cucurbita moshata), укусног слатког и ароматичног плода, чије је семе по ивици нарецкано. При калемљењу укус и боја плода остају типични за сорту диње. При производњи расада потребно је обратити пажњу на превентивне мере против болести као што је зелено увенуће и сл. како би расад био здрав за садњу.

Пре садње расада у пластенике потребно је припремити земљиште. Диња повољно реагује на ђубрење органским и минералним ђубривима. Најбоље је ђубрити полузгорелим стајњаком (4-5 кг/м2). Пожељно је стајњак  насути по целој површи пре садње (мада се често уноси у јамице) уз додавање 30-50 г/м2 НПК ђубрива, а горњи слој земље уситнити помоћу вртне фрезе. Растресит слој сачињен од ситних грудвица задржава влагу у земљишту, даје посађеним биљкама ослонац и погодује добром развоју корења и здравом расту биљке.

Пресађивање расада (35-40 дана) се врши у редове на траке (фолији) на размаку између трака од 100-130 цм, а размак у реду је од 50-70 цм. После садње биљке се добро залију, а температура се одржава на 20-22°C дању, односно око 16°C ноћу, уз релативну влажност ваздуха 70-75%. После укорењивања температура се може повећати на око 25°C, а у фази плодоношења и до 30°C . Објекат треба редовно проветравати како би се снизила висока релативна влажност, која омогућује развој пре свега гљивичних обољења. Интензивно проветравање пластеника неопходно је нарочито у периоду цветања и плодоношења, а за опрашивање у пластеницима се користе пчеле или бумбари.

Засад диња у пластенику на газдинству у Новом селу

Диње остварују велику вегетациону масу и много плодова, те испаравају значајне количине воде, па су за нормалан раст и развиће неопходне велике количине воде. За успешан пораст и развиће довољна је нешто нижа релативна влага ваздуха (око 60-70%). При високој релативној влажности ваздуха (80-90%) развијају се гљивична обољења, нарочито код диња. У време цветања неопходна је благо повећана влажност ваздуха (око 80%), оптималног опрашивања и оплодње цветова. У недостатку земљишне влаге долази до опадања цветова и заметака. Највеће потребе за земљишном влагом (70-80% ПВК) су у фази интензивног пораста цветања и нарастања плодова. Релативна отпорност ових биљака према суши, последица је добро развијеног корена, који има снажну моћ усвајања воде. У недостатку воде у сушном периоду стабло може да црпи воду из властитих плодова. У периоду сазревања, сувишне количине воде могу имати негативан ефекат на квалитет плодова. Цветови диње и лубенице способни су за оплодњу само 2-3 дана, и то током поднева (у трајању 4-6 часова). У том периоду мора се обезбедити интензивна вентилација и снижење релативне влажности ваздуха на око 70%.

Прихрањивање се обавља одмах после садње и у време пуног цветања са 20-30 г НПК ђубрива на квадратни метар. У периоду од пресађивања до цветања, системом за заливање кап по кап током 20 дана треба дозирати НПК 11:44:11. Од цветања до формирања плодова 20-25 дана НПК 16:8:32. Од формирања плодова до бербе од 45-60 дана НПК 9:12:36

Сама заштита у пластенику је далеко лакша него на отвореном простору, односно у контролисаном простору је лакше применити заштиту и остале аготехничке мере. Заштита се обавља прскањем сваких 10-12 дана дитаном 0,15% против пламењаче, а сапролом против пепелнице, (тирозин А 0,4-0,5%, сапрол 0,07- 0,125%).

Најчешће узгајане сорте диње  су Нелина Ф1, Номбре Ф1 и сл. Сорта диње Duble је нова сорта на тржишту и може бити перспективна за српско тржиште. Убира се 4-6 плодова по једној кућици што је око 12 – 22 килограма укупно. Значи истиче се богатим приносом и изузетном слаткоћом и до 18% (Brix 18 – 1% шећера који показује на бриџовој скали је 1г шећера на 100 г раствора).

Гајењем у пластеницима  могуће је остварити приносе приносе веће за 50 до 100%, као и изванредан квалитет плодова, те се све више повртара одлучује за овакву врсту производње.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ