10. јула 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Основни задатак сваког пољопривредног произвођача у савременим, условима производње је постизање високих и стабилних приноса доброг квалитета, уз минимално улагање материјала, енергије и рада, а уз максималну економичност, производње и заштиту животне околине.

Генетски потенцијал на већини индивидуалних пољопривредних газдинстава је, незадовољавајући самим тим и квалитет свињских трупова (полутки) на линији, клања се разликује од товљеника који су произведени на нашим великим фармама, и/или од оних који потичу из задружно организоване производње.

Учешће свињског меса од 54,4 % укупне производње, свих врста меса представља и у нашој земљи најзначајнију сточарску грану.

Свињарство има велику улогу у оплемењивању и финализацији ратарских производа, првенствено кукуруза.

Свињарство је најразвијеније у појасу где се гаји кукуруз који представља главну сировину за исхрану свиња, поред ове житарице на развијеност утиче и веома снажна прехрамбена индустрија.

Циљеви које треба постићи у свињарству при гајењу племенитих раса су:

  1. опрасивост назимица 75-80 и крмача 80-90 %,
  2. број живорођене прасади у леглима код назимица 9,5-10 и крмача 11-12,
  3. 2,2 прашења по крмачи годишње,
  4. просечна маса прасади при прашењу од 1,2-1,5 kg,
  5. угинућа прасади на сиси од 6-10 %,
  6. угинућа прасади у одгоју (6-25 kg) мање од 3 %,
  7. дневни прираст прасади у одгоју 400-450 g,
  8. утошак 1,8 kg хране за kg прираста залучене прасади у одгоју,
  9. угинуће у тову (25-100 kg) мање од 2 %,
  10. дневни прираст свиња у тову 700-750 g,
  11. утошак да буде мањи од 3,0 kg хране за kg прираста свиња у тову,
  12. старост код постизања 100 kg, мања од 180 дана,
  13. принос меса у полуткама 56-62 %,
  14. производња 19-22 товљеника по крмачи годишње.

Квалитетне нерасте треба користити у што је могуће већем интензитету и у дужем временском периоду тј. све док се на фарми не појави нераст са бољим особинама.

Применом вештачког осемењавања осим рационалнијег коришћења нераста већи је и селекцијски ефекат.

Најповољнији узраст за оплодњу назимица је између 220-240 дана и при телесној маси од 105-110 kg, што се поклапа са трећим еструсом, ако су назимице уведене у пубертет са 180-200 дана.

Ефикасност у свињарској производњи се процењује на основу три показатеља: годишња производња товљеника по крмачи, утрошак хране по килограму прираста и меснатост свиња.

Годишња производња товљеника је ниска и она је око 13 товљеника по крмачи годишње док се у развијеним земљама произведе преко 22 товљеника. Велики број крмача које се налазе на пољопривредним газдинствима су купљене без педигреа тј. потврде о пореклу са других газдинстава или се купују женска грла из това непознатог генотипа иостављају за репродукцију.

Поред наведених чињеница, услед старе технологије исхране и дотрајале опреме конверзија у тову на великом броју фарми прелази 3,5 kg док је на појединим и 4 kg. Мада постоје и фарме са конверзијом у тову и испод 3 kg.

Правовремено добијање повратних информација са линије клања и/или од прерађивачке индустрије омогућава селекционерима да оцене ефекте одгајивачко селекцијског рада и направе промене у будућем раду уколико за то постоје захтеви кланичне или индустрије меса и како би постигли већи генетски прогрес средњих и високонаследних особина.

Фармери који се дуже или краће време баве прозводњом свиња често су принуђени да се суоче са изузетно великим варирањем цена товних свиња на нашем тржишту (за само шест месеци варирања се крећу 90 дин/kg до 215 дин/kg).

Један од најефикаснијих начина да се смањи производна цена је свакако смањење трошкова исхране и то путем оптимализације смеша, производњом у потпуности или већег дела хранива на сопственом газдинству или значајним повећањем процента меса код произведених товљеника.

Основни и најважнији услови за повећање економичности производње свиња су: повећање годишње производње товљеника по крмачи, смањење утрошка хране по килограму прираста и повећање меснатости товљеника уз очување околине.

Успешан фармер је онај који зна како да управља производњом на својој фарми, а само таква производња је одржива производња и само такав човек живи у хармонији са природом.

Игор Ђорђевић, дип.инж.пољ.
Секретаријат за пољопривреду
Градске Управе града Ниша

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ