7. јула 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Обилне падавине у Нишу, током јуна месеца, на трешњи која је била необрана, узроковале су катастрофалне штете услед пуцања плодова.

Трешња изванредног квалитета и крупноће обећавала је одличну бербу, цена је била добра, нада воћара висока, а резултат кише тотална штета.

Падавине у фази сазревања, какосечини, повећавају хидростатички притисак у ћелијама до те мере, да ни покожица плода то јест ширење њене кутикуле, не може то да поднесе и за то долази до пуцања.

Главни извор губитка у производњи трешње је штета настала пуцањем плодова, а узрокована кишом. Класични симптоми изазивају цепање површинског слоја кожице плода (кутикуле), углавном у пределу петељкиног удубљења, будући да се тамо и накупља највише воде, али ти симптоми могу да се појаве и на другим подручјима плода. Такви плодови наравно, губе своју тржишну вредност, те знатно умањују новчану добит воћара.

            Фактори који узрокују пуцање плодова, могу се поделити на:

  • генетички предодређену осетљивост, где се помиње да су сорте тврђег меса уопште подложније пуцању од сорти мекшег меса
  • количина падавина у јединици времена
  • укупна количина и расподела падавина током зрења
  • тип земљишта и стање влаге у тлу.

Како спречити пуцање плодова?

Физичко уклањање воде са површине плодова уграђеним ветрењачама и ваздушним струјама са атомизера показало се као скупо и непрактично решење, а потребно га је и правовремено обавити да би било делотворно.

Физичко покривање воћњака пластичним фолијама постављеним у облику крова на жичаној и бетонској арматури показало се веома ефикасним, али и врло скупим решењем. Овде се може догодити и одлагање зрења и лошије бојење плодова.

Осмотски спрејеви су решења где се непрекидно додају минералне соли, најчешће CaCl, атомизерима или преко система за орошавање, за време док пада киша или пре и након падавина. Циљ оваквог третмана је постизање повећане концентрације на површини покожице да би се изједначавањем концентрација између површине воде на покожици и концентрације шећера у кутикули смањио осмотски притисак и тиме смањио улазак воде у кутикулу. Ова метода је умерено скупа и зависи од броја третирања и дужине кишног периода, јер падавине стално разблажују концентрацију соли и потребно је непрекидно одржавање довољне концентрације на површини плодова. Ова мера након исушивања течности, зна да на површини плода због сасушене соли остави лош изглед па се након бербе захтева додатно прање плодова.

Протектанти су развијени да би створили хемијску препреку уласку воде у кутикулу. Ови препарати су показали различите резултате, али могу да имају мане у смислу слабије измене гасова и лошијег накупљања шећера у плодовима. Научници последњих година интензивно развијају препарате тог типа и чини се да су на добром путу да развију препарате који неће имати негативних последица на квалитет, а допринеће и бољој способности складиштења.

Остали хемијски препарати попут биљних хормона, тензида, бакра, дају различите резултате и често негативно утичу на изглед плодова, али очекивано је да ће у наредним годинама бити пронађени нови и успешнији начини заштите и смањења штета узрокованих пуцањем плодова.

Иван Петковић

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ