27. маја 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

У Србији се под виноградима налази само 30.000 хектара. Производњом и прерадом грожђа бави се око 120.000 домаћинстава. Просечна годишња производња вина у Србији је 1,7 милиона хектолитара, а потрошња по становнику од 3,3 до четири литра.

            Република Србија је једна од значајнијих произвођача и потрошача грожђа и вина у региону западног Балкана. Иначе, виноградарска производња има скромно годишње учешће у укупно оствареној вредности пољопрвиредне производње од само 2,3 %. Просечна производња вина у Србији између 2000. и 2011.године износила је 1,7 милиона хектолитара годишње. У 2011. години укупна вредност виноградарске производње у Србији била је 588 милиона долара. У спољнотрговинској размени у времену између 2000. и 2011. године вино остварује стални дефицит који варира између 45.500 и 208.000 хектолитара, односно 3,9 до 26,3 милиона долара. То је настављано  2012. и 2013. године. Дефицит је последица недовољне производње вина и растућег тренда у потрошњи вина.

Смањене површине

            У последњој деценији површине под виноградима у Србији смањене су са 70.634 хектара на 30.000 хектара. Производњом грожђа се бави око 120.000 домаћинстава, а просечан род по чокоту је од 0,7 до 1,54 килограма. Проценује се да се око 83 одсто површина под вишегодишњим засадима винове лозе налази у централној Србији, а само 17 % у Војводини. Вредно је указати да се током осамдесетих година прошлог века под виноградима у Србији налазило чак 120.000 хектара. Статистика породичног домаћинства, према подацима Републичког завода за статистику, процењује да се у Србији просечно по једном становнику годишње троши између 3,3 и 4 литра вина. Када је реч о потрошњи, у Србији од четири утрошене боце вина, три су из увоза. Годишња потрошња по становнику у суседној Словенији је између 37 и 40 литара, а у Хрватској је то више од 20 литара.

            На територији Сићевачког, Матејевачког и Бабичког виногорја, односно на територији града Ниша ова статистика није повољна и показује да се од некада под површином од 5000 ха под виновом лозом, сада грожђе производи на око 50 ха, односно од некадашње производње од 3500 вагона оточеног вина, данас производимо много мање количине.

            Препорука за увећањем површина под виновом лозом је из следећег разлога:

  • Утицај рељефа и педолошка структура  су повољни за развој виноградарства (испрана земљишта, каменита са већим садржајем креча, под нагибом); на оваквим земљиштима на економичан начин је могуће гајити.
  • Простор на тржишту је отворен и велики, јер не постоји нишко вино тј. вино које је произведено на подручју града Ниша од грожђа из нишких винограда, осим вина из неколико породичних винарија.
  • Постоји традиција у производњи. До краја деведесетих година између 3000 и 4000 породица бавило се овом производњом и своје призводе пласирале су преко задруга/винарија у селима нишавксог округа, у Сићеву, Малчи, Јелашници и Матејевцу.
  • Постоји финансијска подршка за заснивање засада. Локални и национални фондови подржавају подизање нових засада од 50% до 90% укупне инвестиције (буџетски Фонд за развој пољопривреде града Ниша подржава трошкове подизања винограда до 90%, а ресорно Министарство до 50%).
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ