3. децембра 2020.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Полна зрелост јуница Сименталске и Холштајн – Фризијске расе (код нас најзаступљеније) наступа знатно раније од времена када су јединке спремне за прво осемењавање, добру концепцију, гравидитет и успешан партус. Полна зрелост или пубертет се најчешће дефинише као узраст кад се код јуница појави еструс, којег затим прати еструсни циклус. Јунице наведених раса полну зрелост постижу са 8 до 9 месеци старости, са просечном тежином од 250-280 кг, а прво осемењавање, у нашим условима, се препоручује у узрасту од 15-17 месеци. Наиме, тада јунице треба, у условима нормалне исхране, да су телесне масе око 400 кг, што одговара вредности око 60% тежине одрасле краве. У тим условима имаћемо циљано време тељења од 24-26 месеци што се сматра за идеално у нашој узгојној пракси. Веома младе, а такође и веома старе првотелке имају чешће проблеме при тељењу. Сувише рано осемењавање повлачи за собом следеће проблеме:

  • опасност од недовољне развијености карлице (односно настанка уске карлице, као препреке тељењу),
  • тешких тељења (поготово ако је осемењена семеном бика који даје крупну телад, или ако пренесе),
  • закржљавања саме јунице – првотелке (јер ни сама није завршила пораст, а већ је оптерећена гравидитетом – ово је посебно случај ако се јунице не хране како треба),
  • неадекватне припремљености за гравидитет и касније лактацију јер потрошња једног дела унете хране за пораст јунице доводи до смањеног искоришћавања унетог оброка за потребе рада млечне жлезде, и последично до мање млечности коју ћемо у каснијим лактацијама тешко довести на жељени ниво.

Поред свега наведеног, јављају се и проблеми са нижим степеном стеоности јуница које су тек достигле полну зрелост, те слабије способности концепције после првог тељења.

У пракси су чести случајеви да узгајивачи обилнијом исхраном желе да грла за приплод достигну жељену телесну масу како би осемењивање могло да почне раније од препорученог периода. Али, уколико се овакве јунице интензивно хране, да би достигле жељену тежину, долази до њиховог товљења, што има за последицу превелико губљење тежине по тељењу и нижу млечност у лактацији.

Ни сувише касно семењавање није добро јер се губи на економском аспекту узгоја. Овакве јунице које се теле у каснијем периоду имају нешто већу млечност у првој лактацији али то није довољно јер се поставља питање да ли ће у следећим лактацијама успети да надокнаде заостатак. Осемењавање јуница у знатно већем узрасту продужује и генерацијски интервал и смањује селекцијски успех.

Из свега наведеног се види да се планирању првог припуста јуница мора приступити са великом пажњом јер само здрава и нормално развијена грла могу поднети оптерећење високом производњом и бити дуго у експлоатацији.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ