8. децембра 2021.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО
Савремени пластеник

На виновој лози се могу наћи разне болести, од Беле трулежи грожђа (Coniella diplodiella), Црне трулежи грожђа (Guignardia bidwellii), Црвенила листа винове лозе (Pseudopeziza tracheiphila), Ескориозе винове лозе (Phomopsis viticola), Еутипозе винове лозе (Eutypa lata), Палежа цвасти и гроздића винове лозе (Phoma glomerata).

На нашим просторима, најчешће се јављају Пепелница винове лозе (Uncinula necator), Пламењача (Plasmopara viticola) и Сива трулеж грожђа (Botryotinia fuckeliana).

ПЕПЕЛНИЦА ВИНОВЕ ЛОЗЕ

Најважније је уочити симптомепепелнице у почетним фазама развоја
Најважније је уочити симптомепепелнице у почетним фазама развоја

Изузетно деструктивна и врло распрострањена болест свуда где се гаји винова лоза. У Француској је забележена око 1850 год. и као тада непозната болест, изазвала је велике штете у виноградима. Открићем супора за њено сузбијање (1853 год.), значајно се утицало на смањење инфективног потенцијала.

Болест напада све зељасте биљне делове (ластаре, листове, гроздове и цветове) а уколико се заштита не обави благовремено, пепелница се јавља и на гроздовима где је посебно штетна јер бобице пуцају, суше се и пропадају.

Пепелница се јавља и на гроздовима где је посебно штетна јер бобице пуцају, суше се и пропадају
Пепелница се јавља и на гроздовима где је посебно штетна јер бобице пуцају, суше се и пропадају

Најважније је уочити симптоме болести у почетним фазама развоја. У пролеће се на лицу листа јавља готово неприметна тамно зелена боја а временом се јавља бела брашнаста превлака.

На ластарима се пепелница јавља пре њиховог здрвењавања. Када одрвене, на њима се уочавају мрке зоне, а врхови се суше. На цветовима се јавља беличаста превлака што узрокује сушење и пропадање. Најзначајнија је у фази интензивног пораста бобица и пред затварање гроздова. Када почну да дозревају, бобице не бубре већ се на њима разбија сивкаста превлака што доводи до смањења квалитета грожђа.

Оптимална температура за инфекцију и развој болести је 20-27оC. Киша спира споре гљиве и неповољно делује на развој паразита.

Сузбијање Први фунгицид који је коришћен за сузбијање винове лозе је сумпор. Цена му је ниска, ефикасан је и као такав у заштити винове лозе користи се преко 150 година. Узимајући у обзир да сумпор делује парама, не сме се користити када је температура изнад 28оC јер може доћи до фитотоксичности.

Осим сумпорних препарата у заштити се користе и следећи препарати Stroby (krezoksi metil), Zato (trifloksistrobin), Tilt (propikonazol), Topas (penkonazol), Karathane (dinokap), Systhane (miklobutanil), Olymp (flusiazol), Folikur (tebukonazol). Препарате на бази сумпора користити превентивно.

 

ПЛАМЕЊАЧА ВИНОВЕ ЛОЗЕ

Лист је најосетљивији крајем маја и почетком јуна, као и при крају вегетације тј. током августа и септембра
Лист је најосетљивији крајем маја и почетком јуна, као и при крају вегетације тј. током августа и септембра

Распрострањена је широм света у условима влажније и топлије климе. То је болест која наноси огромне штете у производњи. У нашој земљи наноси мање штете него раније јер су системични фунгициди довели до смањења инокулационог потенцијала. На ову чињеницу би могле утицати и климатске промене, јер су последњих година температуре нешто више а падавина има мање.

Напада све зелене делове винове лозе: листове, ластаре, цвет и цвасти, шепурину и петељке, бобице и витице. Лист је најосетљивији крајем маја и почетком јуна када је у фази интензивног пораста као и при крају вегетације тј. током августа и септембра. Први симптоми готово неприметни, касније се јављају „уљане“пеге на лишћу, а на старијем лишћу се јављају некротичне површине. Лист изгледа као да је ватром спаљен. Цвет и цвасти подлежу некрози и пропадају. Бобице су осетљиве док на њима има стома (од заметања па до шарка). Посебно се болест јавља на врховима ластара што доводи до њиховог савијања.

Распрострањена је широм света у условима влажније и топлије климе
Распрострањена је широм света у условима влажније и топлије климе

Пламењача продире у ткиво преко стоминих отвора. У току вегетације може имати више секундарних зараза.

Идеални услови за развој пламењаче су топло и влажно пролеће и лето, са падавинама сваких 7-14 дана.

Сузбијање За смањење инфективног потенцијала може се обавити дренирање земљишта и уклањање заражених ластара. Ефикасни су и бакарни препарати, као и из групе ditiokarbamata i ftalimida, само уколико се превентивно примене, пре појаве симптома. Превентивна заштита треба да се врши сваких 7-10 дана, у зависности од временских услова. Уколико дође до појаве симптома, користе се системични фунгициди, као што су su Ridomil (metalaksil), Mikal flash (fosetil-aluminijum), Quadris (azoksistrobin), Equation pro (famoksadon+cimoksanil). Превентивно се могу користити препарати на бази бакра, Dithane, Captan, Merpan, Mankogal, Antracol.

 

СИВА ТРУЛЕЖ ГРОЖЂA

Сива трулеж се обично касно примети, у време дозревања грожђа
Сива трулеж се обично касно примети, у време дозревања грожђа

Ова болест је посебно значајна у годинама са доста падавина и повећаном влажношћу у време зрења грожђа. Уколико се заштита не врши против ове болести, штете могу бити велике услед смањења приноса. Штетност се испољава и на квалитет приноса јер гљива трансформише просте шећере у глицерол и глуконску киселину и ствара ферменте који катализују оксидацију фенолних компоненти. Б глукон кога гљива лучи чини вино тамним. Трулеж се обично касно примети, у време дозревања грожђа. Знатно пре појаве симптома се инфекција остварује. Цвет може бити заражен пре отварања, што може да изазове њихово пропадање. При крају цветања паразит се често налази на шепурини, увелој цветној капици, опалим бобицама. Латентне заразе остају притајене све до почетка зрења бобица када почиње њихова трулеж. Бобице су отпорне од њиховог формирања до шарка, а после шарка им се осетљивост повећава. И у хладњачама након бербе болест наставља са развојем. У специфичним условима и на неким сортама овај патоген изазива „племениту трулеж“. У време зрења грожђа неопходна је суша.

Штетност се испољава и на квалитет приноса
Штетност се испољава и на квалитет приноса

Мицелија гљиве колонизира покожицу бобице и убија епидермалне ћелије. На тај начин долази до испаравања воде преко кутикуле, то доводи до повећања концентрације шећера у соку. Гроздови захваћени овом врстом трулежи имају ароматичне материје и повећану концентрацију шећера. Отпорност према овој болести зависи од анатомске грађе покожице бобица, хемијског састава бобице, збијености гроздова.

Сузбијање – Против ове болести примењују се агротехничке и хемијске мере. Од агротехничких мера препоручује се ђубрење мањом количином азота, гајење сорти на мање бујним подлогама, уклањање листова ради бољег проветравања, правилна зрела и зелена резидба. Паразит продире кроз ране па треба спречити оштећење гроздова. Што се тиче хемијских мера, важно је благовремено обавити третирање и то у најосетљивијум фазама за винову лозу: на почетку заметања бобица, када се бобице почну додиривати, у фази шарка и најкасније 4 недеље пред бербу. У нашим условима довољна су два третирања. Најефикаснија заштита се постиже коришћењем ботритицида: Konker (vinklozolin), tiofanat-metil (Kubik plus, Funomil), Switch, Signum. 

 

 

 

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ