21. октобра 2021.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

ПШЕНИЦА

ЂУБРЕЊЕ

Значај ђубрења у производњи пшенице је веома битан за постизање добрих приноса.  Ђубрење се подешава према расту и развоју усева,  односно моментима када се формирају компоненте приноса. То је време формирања склопа, дужине и броја класића у класу, цветова и наливања зрна.

Нестручно и неправилно ђубрење може имати супротне ефекате од оних које желимо, односно нанети штете усеву и смањити приносе.

Специфично је ђубрење азотним ђубривима. Фосфор и калијум се најчешће уносе у јесен и мања количина азота, док се већа количина азота уноси у пролеће. Обично се уноси 120-160 кг чистог азота по хектару. У нашим условима потребно је 30-50 кгN унети  у јесен, најбоље у облику урее пре основне обраде како би се унела дубље у земљиште. Азот из урее се користи касније, пошто се развија коренов систем и дође у дубље слојеве.

Прва прихрана се врши по истеку зиме, по правилу не пре 15. фебруара, намењена је да потпомогне пролећно бокорење када се коначно формира склоп биљака. Клас се такође формира у рано пролеће, односно његова дужина и број класића. У случају да се не употреби довољно азота неће се искористити родност сорте и добити висок принос. Уколико се унесе више азота, може се изазвати прејако бокорење и касније полегање, што ће опет смањити принос. Због тога је најбоље количину азота у првој прихрани одредити на основу стања усева:

–          ако је усев добро презимео, унети мање азота него кад је склоп оштећен;

–          топло време и довољно влаге у земљишту утичу на ослобађање азота из земљишта који биљка може искористити па се додају мање количине азотних ђубрива;

–          уколико су у предусеву биле биљке које остављају земљиште богато храњивим елементима (кромпир, ђубрење стајњаком, легуминозе) мања је потреба за обилним ђубрењем у првој прихрани;

–          ако су предусеви били кукуруз и пшеница, онда се мора рачунати на употребу већих количина азота.

Друга прихрана се изводи пред влатање, пре него што се издужи доња интернодија.

Веома је важно да се изведе на време јер се у самом почетку влатања формирају цветови у класу пшенице на шта азот веома повољно делује. Ако се прихрана изведе касно, рецимо у средини влатања, цветови су већ формирани и неће се утицати на њихов број. Довољно је додати 30-40 кг чистог азота и да се постигне жељени ефекат. Најбоље резултате даје КАН или АН, а може се давати и НПК ђубриво са већим садржајем азота, шта ће се користити зависи од pH вредности земљишта.

Уколико се укаже потреба може се извести и трећа прихрана, у периоду класања или цветања. Та прихрана је несигурна јер се изводи у сушном периоду па се ђубрива можда неће отопити, па их биљка можда неће искористити. Треба нагласити да биљка, у ово време, користи азот из урее која је унесена у јесен што повољно утиче на наливање зрна и приносе. Тачну количину храњива за прихрану најбоље је одредити хемијском анализом, узорком.

За просечан принос, на њиви просечне плодности, не би требао ићи  са мање од 100 кг чистог азота/ха. Произвођачи који рачунају на веће приносе и на плодним земљиштима морају осигурати око 150 кгN/ха. Већа количина ових хранива неће штетно деловати и искористиће их наредна биљна врста.

Једино ако NПК ђубрива није унето довољно у јесен (фосфор и калијум) могу се унети у првој прихрани, што се раније унесу то је већа могућност да ће их биљке боље искористити.

Прва прихрана утиче на висину приноса, а друга на квалитет.

Одговарајући однос азота и фосфора, у фазама раста и развића треба да износи 2:1.

За висок принос и квалитет, осим основних хранива, потребно је обезбедити и одговарајући ниво микроелемената.

Може се изводити и фолијарна прихрана преко листа у јесен ако се усев третира пестицидима и у пролеће у фази бокорења и појаве листа заставичара. За фолијарно ђубрење треба користити водотопива ђубрива. Уколико се користе за специфичне потребе или отклањање недостатака појединих елемената (недостатак у земљишту или немогућности усвајања), течна фолијарна ђубрива са садржајем само једног или са више микроелемената.

ЗАШТИТА

Усех у производњи пшенице зависи, у великој мери и од заштите усева од корова. Обично се заштита од корова изводи доста касно, кад је пшеница извлатала, па чак и класала. Хербициде је, у том случају, боље изоставити ер они мало опрже коров, али и пшеницу која, због тога, даје ниже приносе.

Корови се сузбијају у пролеће, у фази бокорења, до почетка влатања. Код њихове употребе треба се придржавати упутства произвођача и ако су произвођачи мање упућени, тражити помоћ стручњака. Данас постоје хемијска средства која се користе и након сетве (у јесен).

На најважније болести, рђу и пепелницу, садашње сорте су толерантне или отпорне. Ако дође до њихове појаве, нарочито пепелнице, са одговарајућим фунгицидима болест се може сузбити.

У последње време се чешће појављује Lema melanopus (житна пијавица) – инсект који наноси штету пшеници. Постоје хемијска средства за сузбијање овог инсекта, само се морају на време применити. Свако закашњење може имати  тешке последице: било је случајева да је пшеница сазрела после класања изгубивши потпуно лист.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ