27. јануара 2022.
НИШ
ГУ НИШ - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
ВОЛИМ СЕЛО

Матица је зрела женка у пчелињем друштву. Њен задатак је ношење јаја за опстанак друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем феромона које лучи.

Пчелиње друштво се састоји из великог броја пчела радилица и једне матице. Без матице пчелиње друштво не може нормално да живи и да се размножава.

Када друштво има матицу, живот у њему тече нормално, тако да све пчеле врше свој одређени посао. На лету кошнице влада живост.

Уколико се уколни матица, за пола часа друштво ће се понашати тако да пчеле почињу узнемирено да јуре по предњем зиду кошнице, као да нешто траже. Цело друштво осећа да је изгубило матицу. Ако пчеле остану дуже времена без матице, друштво ће угинути.

Нарочито за пчеларе почетнике, велики је проблем пронаћи и видети матицу у мноштву пчела.

Рано у пролеће и у јесен много је лакше пронаћи матицу него у пуној сезони развоја пчелињег друштва.

За проналажење треба изабрати дан са тихим и топлим временом.

Међу великим бројем пчела радилица матица се познаје по величини и спољашњем изгледу.

Она је знатно већа од пчела радилица (дуга до 25 мм). Има издужен трбух, који само до половине прекривају крила. Младе, неспарене матице су врло окретне и живе, док се старије матице  одликују тромошћу и спорошћу покрета.

Матица је једна потпуно развијена женка у пчелињем друштву. Кад се у друштву појави друга матица, она с њом ступа у жестоку борбу, која се обично заврши угинућем једне од њих. Само за време такозване тихе замене у друштву, може да живи неко време заједно са старом и млада матица.

Матица полаже јаја из којих се развијају пчеле, трутови и нове матице. Матица је у свом раду у потпуној зависности од пчела радилица. Ако је добра паша и топло време пчеле више хране матицу, и она полаже велики број јаја. Под неповољним условима носивост матице се умањује па чак може и сасвим да престане.

Добра матица, под повољним условима, снесе за 24 часа до 2.000 јаја, ретко када више. Због великог рада, матица се мора добро и често хранити и увек је окружена групом пчела радилица које је хране.

Опстанак пчелињег рода може да обезбеди само плодна матица, тј. матица спарена с трутом. Таква матица носи две врсте јаја: оплођена, из којих се развијају само женке (пчеле радилице и матице), и неоплођена, из којих се развијају само трутови.

Развиће  из неоплођених јаја назива се партеногенеза (девичанско размножавање). Партеногенетичко размножавање не постоји само код пчела, него и код многих других животиња.

Сусрет матица с трутовима и спаравање обавља се у ваздуху. Након 57 дана после рођења матица излеће из кошнице. Пошто се прво оријентише, тј. упозна положај кошнице и околину, вине се у вис.

Матица обично излеће на топлом дану (на температури од најмање 19 степени), између 11 часова пре подне и 5 часова по подне.

Неповољно време које омета излете матица и трутова може да учини да матица која се не спари с трутом у току једног месеца изгуби способност за спаривање. Таква матица носи неоплођена јаја, из којих се изводе само трутови.

Након 23 дана после спаривања матица почиње да полаже јаја. У сваку ћелију полаже, по правилу, само по једно јаје. У прљаве ћелије матица никада не полаже јаја. Матице живе до пет година, али добре су носиље само прве две године живота. После две године, носе знатно мање јаја и таква друштва имају много мањи број пчела. Из овог разлога, најбоље је да  пчелари замењују матицу у друштву, сваке две године.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ